Топола

28

вршенија од Вестингхаузове и од других конструкција, јер омогућује постепено откочиваље. Професори Београдског унпверзитета Арновљевић и Хлитчијев дали су неколико научних радова у страншх стручшш часописима на пољу науке о еластичности и чврстоћи техшгчког материјала. На пољу технике испитив-ња грађевинског материјала постигао je велике успехе каш научиик светског гласа Мирко Рош, професор Високе техничке школе у Цириху п дпректор Швајцарског завода за испитивање материјала. На пстом пољу радеса успехоижпрофесорж Београдског унпверзитета Душан Томић и Павле Васић. Професор Загребачког унпверзитета Фрањо Ханаман, по струди хечичар, увео je први у технику сијалжда влакно од метала волфрама, које je и данас у употреби. За десет година рада, од 1902 до 1912, објавио je читав низ патената и научнжх радова на овом пољу. Професор Љубљанског уннверзитета Милан Види-ар написао ]е на пољу електротехнике неколико познатпх уџбеника на немачком језику. Од млађих електротехнпчара истакли су се радовима на нашем и француском језнку професори Београдског унпверзитета П. Миљанић, В. Јовановић и А. Дамјановић, инжињерп В. Петровић п В. Поповић, п проф. Загребачког уштверзитета Ј. Лончар. Од београдскнх фпзичара пстакао се професор Драгољуб К. Јовановнћ, бпвпш асистент госпође Кпрп, значајнпм радовима на пољу радиоактпвностп. Његова пстражпвања, објављена у француским стручштм часописпма, прихваћена су у науцп п цитирају се у стручнпм делпма 5 ). Нарочито се помиње његово открпће и објашњење бета-зракова врло великих брзпна, које се прпближују брзпни светлостп. Он je познат II као конструктор п проналазач микрокалориметра, којп се пскоршпћује за мерење топлотних ефеката радиоелемената. Оскм њега пстаклп су се п физпчари проф. Сретен Шљивић, В. Павловић и Д. Милосављевић. Вшпе прилога на пољу механике п теориске фпзпке дао je Вјачеслав Жардецки, професор Београдског универзитета, којп je објавпо много научнпх радова код нас и на страни. 0 Мпшковићевим радовима већ je бпло говора. Овде можемо додати да je са својпм сарадшгком М. Протпћем, који je 1936 пронашао један нов планетоид, објавио елементе путање тог планетоида, а осим тога издао je Мшпковпћ још читав низ радова пз астрономије на француском језпку. Прелазимо на хемжју. И на овом пољу имамо велшшх радника, од којих нарочито истичемо; Плотникова, Ружичку, Лозанића и Јовичића. Иван Плотников je пореклом Рус, али je дуго годпна

5) Видп; Kohlrausch, Radioaktivität, Leipzig, 1928, (Handbuch der Experimentalphysik).