То је "Он"

-- ор:а

ваној за њега. Ту на обалама бајног острва, пед сводом азурног неба, обасјаног топлим и животворним зрацима јужног сунца. У закриљу вечито зелених маслинових шума, на недогледном видику јадранскога мора, уз тихо брујање и жуборење његових плавобисерних таласа. Он се одмарао, хранио, крепио, прикупљао, опремао и наоружавао, чекајући кад куцне дванајести час да бије бој на живот и смрт. И дочекао га је.

Удружен и ојачан са својом крвном браћом југословенима што долетеше са крвавих поља Добруџе и мајке Русије, из Америке и свих страна где се брат југословен затекао, са својим поносним и верним савезницима. Он, после скоро двогодишњих борби и напора. по врлетима македонским „сачека дванајести час.

И као Орао, као Архангел са огњеним мачем, задахнут несаломљивом вером у коначну победу и испуњен надом у јединство и уједињење троплемене браће, Он се вину и као свесожижући, свеуништавајући ураган прохуја преко Доброг Поља, Сокола, Ветреника, Кавадараца, Штипа, Кочана све до граничних литица брата — издајника, где загрми, затресе и сруши царство љутог Бугарина и охолог суровог Тевтона,