То је "Он"

бј: ~

и све што му је најмилије и кајдраже.. 1Изгладнео, изнурен, опхрван, у траљама, рекао бих као да су му све наде разбијене. У своме дано-ноћном повлачењу: на цичи, ветру и киши, очекујући да га са оближњег крша или литица већ вреба пушка вероломног Арнаутина, падајући успут од умора и глади, мислиш да је у њему зачамипо, утрнуло или изумрло све: и сазнање и мисао и жеља и осећање. Не! Он иде и стреми једној заветној мети, Иде, корача мили... Спешиа увек напред као да га нека невидљива сила гура...

У души његовој, на дну његова бића тиња и живи сазнање и осећање да овако мора бити, да су ово свесне жртве за части верност, за ослобођење и уједињење наше. И то. свето сазнање и осећање, што тињају у „Свјатаја свјатих“ његове напаћене душе, крепи га улива наде и креће га даље и даље... Онамо где га чека одмор и храна, где ће му сијати жарко сунце југа, где ће га крепити и запљускивати меки и бисерни таласи Јадранског Мора, — његове вековне маште, где ће се најпосле одморити, окрепити и прибрати нове снаге за нове борбе, за борбе до истраге. За своје вековно и судбоносно: „бити ил не бити“,

Ето га сад и на Крфу, у земљи обето-