То је "Он"

ТО ЈЕ „он“

Крш... Стење... Врлети,.. Сурвавају се обесни планински сланови и потоци,,. Чује се потмуло и језовито мумлањег њихових бујица. Чини се као да су какве номамне, разјарене авети. А тамо, изнад тимора у сиво плавкастој висији узвио се сури орао и лебди, вребајући својим грабљивим оком свој плен. Где, гдз виде се поједине горостасне јеле и борови. како својим витким вечито зеленим челенкама деру у небеса.

По страшним стрменима, литиц-ма и окомџима, начичканим стењем и кршем најчудноватијих облика, опажа се овде. снде штуро, безбојно џбуње, које се обавило неком танком павитином, само да се што више припије уз голи крш и тако одржи и сачува од страшних бура, ветрова и бујица, које би га својом силином очас смеле. А тамо, тамо