То је "Он"

- 47

дубоко у провали, у дери потока што хучи и бруји, покрај његове ивице, вијуга путничка стаза, уска — козја. Ено је преко врлети, греда, превоја урвина И потока вијуга као змија: вере се пење, спушта, ишчезава... опет се појављује, пење, веруга...... И...

И кроз тај крш и таквом путањом иде Он. Греди... корача тромо и нудно. Иде млитавим уједначеним ходом. По гудурама и врлетима одјекује и тутњи потмули бат његових безбројних ногу.

Погурен.., Упалих образа... Ужагргна, суха и мутна погледа... Изгладнео.. исцрпљен,,. Висе дроњци с њега и провирује нагота... Цепти од зиме, студи, и непогоде. Цепти и кисне,.. Шибају га ветрови, снгг, вејавица и ледени град.. А Он као слеђен, загонетан.

У целој његовој појави огледа се само бескрајно трпљење, По страшним литицама и кобним стазама Он иде... корача... вуче се и гегуцка без гечи, без прекора,.. Иде и клоне...

И тамо, где се сруши, тамо му је незнани гроб, јер ће истом богазом прећи многе тисуће тих нечујних јунака, од којих ће исто тако без роптања многи још оставити своје утруђгне кости.

А хиљаде, нове хиљаде, подједнако из-