Трговачко књиговодство. Део 2, Двогубо или двојно књиговодство за школску и приватну употребу

тодишње отписује од вредности — обично 10% и према томе показује овај Рачун стање и губитак, и закључује се Рачуном Изравнања и Рачуном Добити и Штете. За намештај води се п засебно шконтро, па и засебан рачун за поједину врсту намештаја, али само у оним радњама, које имају већи део свога имања у намештају, као гостионичке радње, транспортна друштва и други. Радњама које тргују намештајем, намештај је уједно роба, а Рач. Намештаја стара се и код њих само о намештају, којим се радња служи.

Мање радње, код којих намештај има малу вредност, не воде никако рачуна о намештају, а напротив веће радње деле овај Рачун покретности на Рачун Намештаја п на Рачун Прибора. Код првог се отписује 10%, редовно сваке године за употребу, а код другог се отписује онолико, колико је од прилике од прибора утрошено у току године.

О прибору, алату и т. д. при абричким ра"дњама, говориће се опширније у додатку ове књиге,

Б. Лични рачуни

За сваки рачунски одношај појединих лица, која стоје с неком радњом у вези, има по двогубом књиговодству дотични „Рачун“, који се стара о тим личним рачунским односима. По простом књиговодству имали бисмо примера ради задужити Јована Николића овд. са 100 дин. за узету робу, и то је чињено просто т. ј. заведено је — (књижено је): „Лов. Николић овд. Дугује за узету робу 100 дин. а по двогубом, као што је у почетку било већ го-

вора, имали би смо завести да: Рачун Јов. Шико-

"лића, овд. Дугује, а Рачун Робе да Потражује — за

И ин 1