Трговачко књиговодство. Део 2, Двогубо или двојно књиговодство за школску и приватну употребу

29

узету робу 100 дин. По двогубом начину одређује: се дакле, не само однос личног рачуна, већ и однос оног рачуна, с којим је тај лични рачун дошао у додир, као у горњем примеру са Рачуном Робе. По ошштем правилу за „Рачуне“ треба и сви лични рачуни да су изложени у главној књизи, што се и чини ако има мали број тих личних рачуна. Али: радње, као обично све трговачке, које имају велики број личних рачуна, не отварају за свако лице засебну Фолију у главној књизи из ових разлога: Прво, што главну књигу треба штедити, јер књига и потврда исте стају доста, а друго, што лични рачуни треба да су „ажур“, т ј. до последњег дана треба све да је разведено; а то није увек могућно, као што ће се доцније видети, и најзад дешава се, да се у личним рачунима обрачунава и интерес — тече интерес на свако дуговање и на свако потраживање —- а главна књига није за овако обрачунавање ни удешена. Из тих разлога води се за личне рачуне засебна књига „Партијалник“, као по простом књиговодству, а назива се и „Књига Текућих Рачуна“, Салда-конто, Конто-корент (Бајда Сопео, Сопћо Согтепђ), ако се рачуна у истој и камата (т. ј. ако тече камата — интерес“). У ову књигу књижи се директно све из коресподенције (преписке), и то као по простом књиговодетву; а у главној књизи отвара се за све личне рачуне један „Рачун Разниг Особа“ (Сопфо рег Птуегар) или „Рачун Текућиг Рачуна“.

Овај Рачун стара се о рачунским односима свију лица —- личних рачуна; он дугује кад поје-

#) Текући рачувнц закључују се сваких 6 месеци, и то на три равна начина: а главни је циљ, да се сведе вредност салда (нетосалда) на дан закључка књига. Види о овоме у Рачуници Сретена Стојковића, пошто ово ве спада у књиговодство, већ у Трговачку Рачуницу, коју сваком препоручујем.