Трговачко књиговодство. Део 2, Двогубо или двојно књиговодство за школску и приватну употребу

4.

чима: „Дугује“ и „Потражује“ у нарочито зато удешену књигу „Партијалник“, која се такође води по Фолији, и која је добила свој назив отуда, што се сваком лицу, које има рачуна са радњом, отвара, засебна — тако звана партија (страна — фолија).

Рачунски одношај између два лица или две радње постоји, кад та лица — радње — имају међусобно нека рачуна т. ј. један дугује (дужник), или други потражује (поверилац).

Та дуговања п потраживања, дакле ти рачунски одношаји једне радње или лица, бележе се тако, да се увек обележава рачунски однос дотичног лица, како оно стоје према радњи (да ли дугује или потражује); а никад се не бележи однос радње према дотичном лицу са којим је радња у вези, То значи: једна радња неће никад бележити, да она неком ду · гује или од кога нешто потражује, него ће бележити: ко њој дугује, или ко од ње потражује; а тиме је уједно обележила и свој рачунски однос; јер ко њој дугује, од тога она потражује и обратно, ко од ње потражује, том она (радња) дугује, на пр.

Нека радња купи од Стевана Симића из Ниша робе у износу од дин. 500, и остане износ дужна (на веру — кредит). Овај ће случај та радња завести (књижити) у своје књиге овако:

Пошто је то рачунски одношај, по коме је радња дужник, а Симић поверилац, то треба псти завести у партијалник, отворити Симићу партију И књижити, да он — Симић потражује, пошто је ре: чено већ да се увек обележава рачунски однос лица према радњи, а тиме је уједно забележено и да радња дугује. Бележење пли књижење у партијалнику на партију неког лица, да оно потражује, зове се „одобрити“ личном рачуну дотичног лица.