Трговачко књиговодство. Део 2, Двогубо или двојно књиговодство за школску и приватну употребу

Овај пример имао би у партијалнику дотичне радње овај облик:

ДЕ (липеван КЕ ли Батранује А

-=— (ЕН |

| 1595 | Маја | 1 а послату ми робу | | Дин. 500) | | |

Рецимо да иста радња пошље Симићу 20. маја, исте год. 200 дин. на име отплате свога дуга (а конто). Какав је ту рачунски однос: 2 Радња је сад поверилац и обележиће тај рачунски однос тиме, што ће завести на партију Симића да исти дугује

900 за послату му готовину, или просто „задужиће“ партију Спмићеву.

| ЕЈ

Бразде (црте), колоне или рубрике у партијалнику распореде се у главном за датум, за описи вредност како на левој страни дуговања, тако и на десној — потраживања.

Лични рачуни у партијалнику показују стање рачунског одношаја са дотичним лицима; а стање се налази, кад се лични рачун закључи.

Лични рачуни у партијалнику закључује се овако:

Саберу се обе стране (лева п десна), затим се збир мање стране одбије од збира веће стране и онда остатак, т.ј. добивена разлика, показује стање дотичног личног рачуна и зове се у књиговодству „Салдо“ а додаје се при закључку мањој страни за изравнање ради симетрије и контроле. За тим се изравнају обе стране п салдо се преноси на „нов рачун“.