Трговински гласник

Б'Ч 126

ТРГОВИНСКИ ГЛАС - т ;

са Италијом и да ће тај рат доста по-| пуларан бити код Мађара, Немаца, Срба Чеха и Хрвата. У том чланку речено је и зашто би тај рат био популаран. То што сам рекао, то одговара истинп. .Узмите само немачке, мађарое, сраске, хрватске I-; чешке листове и уверите се да немадана, а да нема сукоба између поменутих народа и Талијана у Бечу, Инсбруку, Тријенту, Трсту, Фи јуми и Пуљу. Ти сукоби долазе мањим делом услед изазивачке и бујне природе Талијана, а већим делом услед подстрекавања службених аустро-угарских кругова. Тајна и невидљива рука — камарила, вечито ради. ИЈуМе е! Јшрега царује. Аустро-Угарска монархија само тако и постоји. То је верна фотографија садашњег стања. И ја, кад ово ишосим, указујем на једпо опасно стање. Друго је питање, да ли би народн аустро-угор ске монархије требали да се боре или да учине нешто друго, Необоривл је истина да маса на^одна увек има добру инстинктизну полигику, али то зажи само за народе, који без сваке штетне сугестије долазе до суда и пОлитичке зрелости, а ие за народе, које тако цинички и препредеденим рачуном вечиго држе у диндушманским односима и сукобима. Цела је истина, да је ззанична Италија у последње време за срце ујела Црну Гору и Србију; истина је и то, да је она уцењивала и сам ТроЈни Савез да сстане у њему и тиме је јако оштетила економе и индусгријалцеу суседној монархији — ал’ је и то истина да је и суседна моиархија несразмерчо јаче и перфидније насртала на част, независност 1 интерес Србије и Црне Горе и својих рођених народа. Ако треба држање Италије да буде шетепЈо самој Италији да сз у будуће тако не понаша, јер је већ навукла мржњу толиких народа — онда и суровост и нелојалност Аустрије треба да буде још јачи шешеп!о Мађарима и њи ховим сународницима да је издајство према себи самима помагати бездушну Аустрију и себе подјармљивати њој јер се зна, да је камарила увек и увек насртала на част и опстанак баш оних народа, који су највише крви пролили за величину Аустро-Угарске. Та неблагодарност долазила |е увек после ратова и после традиционалне лојзлности њених бедних народа. Кад би на кантар ставили перфидију талијанску и перфидију аустријску нема сумње да би поседња протегла. Била би тежа — много тежа. Па од куд онда та јача мржша против Талијана? Зар није јасно, да )е то вештачки стварала и створила камарила. Само се тако може разумети она силна мржња у војника против Талијана, која данас избија већ и по улицама. Пређите само до Петроварадина или Новог Сада, па ћете чути војнички разговор по улицама и то у овом жанеру: „Показаћемо тим мачкодерима Талијанима."... Из свега излази да су народи аустро-угарске опет наоштрени једни против другог, а то само зато, да се не би сетили да је кошуља преча од хаљине. Мађари треба да имају само једно на уму: у се иу своје кљусе, аради за себе и за своје праве при/атеље. Политика зближења Русији и Тројном Споразуму зрела је. Интелигенција мађарска има сад да покаже своју вредност и зрелост. Конзул Слога Срба и Мађара. Новосадска „Засгава“ доноси ово: На банкету, који је у Сомбору приређен у почаст дру Лалошевићу, гово-

риоједр. Ерне Балоги славећи витештво и јунаштво српске војске на Балкаму, те изјавио жељу, дасемећу Мађарима и Србима овде успостави браг ска слога. „Бачкаји Напло“ одобрааајући ову здравицу жали што Балоги није споменуо, да су Срби у Угарској стекли права пролевајући крв своју за домовину. Као што се вици, Мађари почињу да цеке Србе и да признају наше врчине и заслуге. '

ТЕЛЕПРАММ Изнештзји Српсиог Прасбиооа

Кил, 10. јуна. — Овзмо је стигла енглеска ескадра под командом адмирала Варандера. Ваишнгон , 10. јуна. — Турски амбасадор протествовао је код владе, због продаје Грчкој две оклопњаче. Париз , 10. јуна. — Адмирал Русин, шеф генералштаба руске марине, и адмирал Пиве шеф генералштаба француске марине, присуствоваће сутра вежбањима француске флоте на обалама Кор зикр, а затим поморским маневрама у Тулону. Цариград, 10. јуна. — Лнстови јављају да ће и министар војни ићи у Смирну, Турска штампа јавља о појави грчких комктских чета, које долазе са Хијоса и Митилене. Вашингтон, 10. јуна. — Вил сон је изјавио грчком пос.танкку, да ће пристати на продају две оклопњаче Грчкој, али само под условом да те ратне лађе не буду угготребљеве у рату који би ускоро предстојас. Букурешт, 10. јуна. — Сенат је поново изабрзо Базил Мисира за председника. Париз, 10. јуна. — Руски адмирал Русин. шеф маринског главног ђенералштаба, одликован је другим степеном почасне легије. Беч, 10. јуна. — Цар ће 14. ов. м. отићи у Ишл да проведе летњу сезону. Поверекици Трг. Гласнина Димитрије Ђ. Петровић. трг. Алексинац; Љуба Трифуновић, трг. Александровац (крушевачки); Браћа Младеновић, трг. Баточииа; Браћа Пандазијевић, трг. Битољ; Стојча Стојановић, Бујановац; Антоннје П. Јовановић, трг. Ваљево; Стеван М. Бесарабић. трг. В. Градиште; Јлнаћко Костић и син трг. Врања; Милорад Прокић, трг. Варварин; Димитрије Парлић, трг. Вучитрн; Петар Богдановић, трг. Велес; Свет. В. Јоковић, трг. Голубац; Лука Ристић, трг. Гроцка; Наско Ј. Нешић, трг. Гиљан; Божа Ђорђевић, трг. Г. Милановац: Браћа Јовановић, трг. Жабари; Браћа Л. Ђорђевић, трг. Жагубица; Гаврило Бошковић, трг. Ивањица; Браћа В. Марковић, трг. Јагодина; НиколаКостић, трг. Куршумлија; Стојан Милетић, трг. Књажевац; Милован С. Томић, трг. Краљево; .

Петар А. Топаловић, трг. Крагујевац; Браћа Тасић. трг. Куманово; Којић и Обрадовић, трг. Лазаревац; Алимпије Смиљаиић, трг. Ло зница; Милан Стојановић, трг. Лапово; Трговачко Удружење, Лесковац; Илија Н. Ђорђевић, трг. Младеновац; Свет. Л. Михаиловић, трг. Мионица; Браћа Саздић, трг. МитровицаКосово; Никола Благојевић, тог. Наталинци; Миле Д. Попић, трг. Ниш; Димитрије Милентнјавић, трг. Нова Варош; Јаћим Радованозић, хотелијер Нови Пазар; Светозар Ј. Тришић, трг. Обре новац; Браћа Фиљевнћ, трг. Охрид; Михаило Ж. Девић, трг. Пожаревац; Владимир Т. Китић. трг. Прокупље; Димитрије Т. Стевановић, трг. Пирот; • Ристз Д. Тодоровић, трг. Параћин; Миливоје Вујичић, трг. Петровац; Сава Стевовић, учитељ Пријепоље; ЂорђеВ Пантић.трг. Приштина; Призренска Банка, Призрен; Благојевић и Бабић, трг. Паланка; Илија Ф. Атанацковић, књиговођа Рача; Никола Ристић, трг. Рековац; Андра Татарчевић, трг Ресан; Драгољуб С. Илић, трг. Свилајнзц; Сима Јовановић, извозник Сопот; Раденко Павловић, трг. Смедерево; Васа Ж. Туфегџић, грг. Сараорци; Јован С. Милићевић, трг. Соко Бања; Васа Карамарковић, трг. Сје ница;

Закљукак — У 1 САТ ПОСЛЕ ЛОДКР. Пшенаца за окт. 1914 г. 12 73—12 74 , „ апр. 1915 „ 12 84—12*85 ?зч< , окт. 1914 „ 9 24— 925 Зоб . окт. 1914 . 770 7 7, Кукуруз . јули 1914 . 7'48— 7 49 „ ’ „ авг. 1914 . 7 61 — 7'62 „ мај. 1915 „ 7 27— 7.28

Домаћа тржишта

ПР0ИЗВ0ДИ Смедерево, 9 ујна (Општински суд)

°д |

до

д.'

п. II

д.

П.

Пшенице ...

19|

Кукуруз у зрну ....

—

. V КЛИПу

—

Јечма . . . ■ • •

—

Овса

Ражи .

Пасуља бела

—

" жута

—

Лука . .

—

Кромпира ....

—

Купуса

—

Грожђа свежег

—

Јабука

—

Коушака

—

Масла топљена

—

Кзјмака

—

....

—

Сира

—

Сланине суве

—

Млсти

—

Ораха

—

Меда

Воска

—

Лоја топљеног .....

Пекмеза

1 -

—

Шљива сувнх

—

1 -

—

Внна бела

—

. црна

—

Ракије меке

—

“ љуте

•2

Сена

—

Кожа овчи.х пао ....

—

, козјих

—

. јагљећих

1 2

, јарећих

••*

Вуне пране

—

, непране

—

Конопље

—

Јаја 100 ком

—

Пилића 1 пар ....

—

Пловака ,

—

Гусака , ,

—

Ћурака ,

—

Месо говеђе

—

овче . ,

—

. свињско

—

Говеда ж. м

—

Свиње

—

Слама

—

С Т 0 К А Баоград, 11. јуна, (Кланично Друштво) Свиње — 90 дин.

Крстић и Новаковић, трг. Скопље; Мелентије Брашић. трг. Трстеник; Браћа Ј. Манојловић. трг. Топола; Васа Богојевић, апотекзр Тетово; Милован М. Ристић, трг. Ћуприја; Велимнр В. Јанковић, трг. Ужице; Светислав Симић, трг. Уб; Димитрије Тодоровић-Нена, трг. (Фернзовић) Урошевац; Браћа А. Љујић, трг. Чачак; Никола С. Петровић, тр. Шабац. Молимо господу прстплатнике дз претплату положе нашим г.г. повереницима, од којих ће добити наше оритиналне признанице.

Страна тржишта Будимпешта, 9. јуна. даилнјала Српвке Баим< Посао \> готокој роба : Продато је аанас око 4.000 мтц. шенице са.,-5 филера скупљом цен. Раж, овас и кукуруг мирнији. 7 грмини . Услед угоднијег времена све терминске цене лабаве. Склопљени закључци: Октобар шеница 1914 К 12 , 81 , -12 84 1278-12'86-12'73—. април пшен. 1915. К 12'88-12'96-12'84—■ ■ Октобар раж 1914. К 9'29-9 - 24-9'25 Окгобар зо 1914 К 777-7-81 7-.70; јули кууруз 1914. К 7'52-7'47-7 -јЗ- 7'48; авг. кукуруз 1914. К 7'63-7'62-7-67-7'б1. Мај кукуруз 1914.

Говеда 55 — 65 дин. Цео контигенат у 50.000 ком, свиња исцрпен је и од петка (13 т. м.) почеће клање свиња за извоз по општој царинској тарифи. Говеда је извезено до сад свега 3.700 гомада У овај мах у кланичним оборима има 4.7Г0 комада свиња. Цена свиња појефтинила је тако одједном због тога, што се при увозу кланих свиња у Аустро-Угарску по општој царинској таоифи плаћа царина по 30 кр.на^од 100 кгр. меса. Нашим г. г. претплатницша. Молимо наше претплатнике, који још нису измирили свој дуг за претплату, Да га изволе измирити што скорије нашим г. г. повереницима. Г. г. поверенике молимо да се заузму око прикупљања претплате и да нам новац пошаљу. Г. г. претплатнике из места, у којима немамо повереника. молимо, да нам новац за претплату што пре пошаљу. Г. г. претплатнике на страни молимо да нам и они измире дуг за претплату и да је изволе обновити како им се не би лист обуставио. Господа која би желела примати наш лист нека се изволе обратити: нашим повереницима, својој пошти, или непосредно нама. Администрација „Тргов. Гласнина“

К 7'27-7'26-7'33-6'27