Трговински гласник

Страна 4

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 131

Београд, 16. јуна Пресбиро је објавио ово с <ужбено саопитење : Стојећи под утиском догађаја, који се јуче десио у СараЈеву, ми немамо довољно речи да жигошемо сшраховито убиство, које је извршено над наследником престола суседне нам монархије, ерцх< рцогом Францом Фер динандом и његовом супругом херце гињом од Хохенберга. /Калећи што су изненадном смрћу аустро-угарског престолочаследника и његове супруге подједнако у срце погођени узвишени владар суседне нам монархије и сви народи, који у њој живе, ми смо у стању утврдити, да је овај догађај и у нашој земљи изазвао осећања највеће индигнацше и најапрожије осуде. Телеграм који је упутио заступник министра председника, Министар Финансија г. Ј1. Пачу, Његовој Екселенцији грофу Берхтолду, аустро-угарском министру спољних послова, приликом извршеног атентата на надвојводу Фрању Фердинанда и војвоткињу Хохенберг гласи: Његовој Екселенцији грофу Берхтолду, министру спољних послова — Беч. Српска влада, дубоко узбуђена вешћу о гнуслом атентату од кога су пали\ као жртве Његово Царско и Краљев-' ско Височанство надво/вода Фрања Фердинанд и Њено Височанство војвоткиња од Хохенберга, моли вашу екселенциЈу да изволи примити изразе њеног најискренијег учешћа у жалости, која је тако болно задесила аустро-угарску монархију. У одсуству председника Министарског Савета, Министра Спољних Г!ослова, Министар Финансија пр. Л. Пачу. $ Телеграм који је упутуо преседник Српске Народне Скупштине г. А. Николић, председницима Ра/хсрата у Бечу и Сабора у Будим-иешти, ириликом извршеног атентата на надвојводу Фрању Фердинанда и војвоткињу Хохенберг гласи: Хитам да код Ваше Екселенције будем тумач најживљих и најдубљих осећаја симпатије српске Скуиштине, која је болно узбуђена вешћу о ужасном атентату, од кога су иали као жртве Његово Царско и Краљевско Височанство надвојвода Фрања Фердинанд и Њено Височанство војвоткиња од Хохенберга. Председник Народне Скуиштине А. Николић.

ДОГАМЈИ НА БАЛКАН1/ (Извешшај Српског Пресбиро-а) Устаници се спремају за напад. Драч, 16. јуна. СиноН у 10 сати Гуркан паша је отпутовао у Беч и у Рим. Примећен је пожар у северо-источном правцу од Драча. Држи се да гори село Дуску. Јако скуаљање и кретање устаника било је данасу Расбулу. Вест о убиству аустријског престолонаследника произвела је овде велико пренеражење. Пут Туркан паше. . Црач, 16. јуна. Тврди се, да је Туркан паша предузео пут, ради добијања активније помоНи европских кабинета против устаника. Бринризи, 17. јуна Туркан паша је овамо стигао. Он је јуче у подне отпутовао у

Рим а одатле Не у Беч и вероватно у друге престониие, да ради у корист кнеза Албаније. Борбе око Драча. Рим, 16. јуна. Агенција Стефани има аест из Драча, да је Амди бе] Ислам, један одустаничких шефоаа , који се налази као рањеник заробљен у Драчу, послао писмо устаницима у коме их нагоаара да престану са непријатељстаима. Напетан пристаништа Симер мет ухапшен је под опСпужбом да је саобраћао са устаницима. Даа Србина, која су оптужена за шпијунажу, ухааћена су и одмах протерана. Јутрос се чуло из далека потмуло бомбардоаање. СМОШЈШОВА. Дан славе. Сарајевска „Српска Реч“ донелајеу очи Видовдана под горњим насловом овај леп чланак: „Косово! Тужно, светло, свето Косово! „Ниједан народ у Европи нема у својој прошлости тако тужан и тако светзо дан. У речи Косово изражена је читава трагедија српскога племена,тра гедија која је потресала срце и душу свакога Србина. У море крви потонула је пре пет и четврт столећа на Косову круна златна српскога царства, — слаЕа је српска тада и потавнела. Нема Србина, коме при помену Косова не би душу туга обузела .. и нема Србина, кога данас та иста реч не би испунила осећајем силне радости и среће, осећајем признања и захвалности. На косовском гробљу поново је замирисао цвет слободе; на њему је васкрсла слава српска и величије срлско. Из мора крви понова је никла слобода народу, који је пег пуних векова носио ропске окове. <-а руку и ногу читавога народа свргнути су ропски ланци, кроз горе и дубраве одјекује весела песма, а стотине хиљада глассва од Чечана до Звечана, од Призрена до Грачанице прослављају велики дан слободе и обновљења и васкрса српскога и нагла шују почетак новога светлог и великоп доба у животу српскога народа. То је прослава највећега дана у Српству. У крви нам је потонула златна круна царска — из крви је поново васкрсла окупана крвљу новом снажних и храбрих бораца српских, који су осветили тужно Косово и учинили га понова светлим и сјајним за Српство, за народ српски. На сутрашњи дан ће на свима српским црквама забрујати звона и из милиона српских недара и срдаца, која су годинама и столећима у бол и тугу плинула, заориће се радостан усклик признања и захвалности Господу, који је учинио правду српском народу да изгубљену слободу понова поврати и да стане у ред великих, културних народа, онде где му и јесте место. „Косово, ^велико и тужно, свето и светло Косово, ти си данас и освећено и покајано! „На гробовима косовских мученика никао је цвет слободе, преко костију косовских витезова прелила се млада свежа крв нових осветника и ослободиоца. Нова се проливена крв измешала са старом крви српских бораца и из ње је, поврх гробова никао крвави косовски божур, а с њим и сунце слободе синуло целом српском народу.. „Данас читав народ српски диже главу горе и упућује поглед небу. Сви Срби, сви и свуда, од мора до мора ОД истока до запада, велики и мали, богати и убоги, владар и просјак, сви

Срби прослављају данзс дан части и славе српске, дан ]светао, велики најтужнији у прошлости, најсветлији у садашњици. Народ је српски пет пута по сто година, притешњен, згажен, понижен, заробљен, очекивао дан слободе и васкрса. Робовао.је, али се припремао за слободу, чамио је, али је веровао у светло јутро васкрса српскога. Робовање му није веру скршило није му дух убило, није му идеале разбило. Као роб у ланцима он је прикупљао снагу, да једнога дана загрми осветним гласом и да стресе ропски јарам са себе. Многи су народи подјармљени пали и малаксали, изгубили се у мору туђинштине Србин је сачувао веру у себе и снагу своју; није подлегао и после толиких христовских патњи и страдања, на мачу извојевао слободу, коју је некада, због неслоге, на мачу и изгубио. Тај народ који је кроз пет столећа робовања умео и могао да сачува своје историјске идеале, верује у себе и у своју снагу, који је издржао најтежа искушења и остао — тај народ несамода уопште не може пропасти, тај карод мора имати велику и светлу будућност. Његово доба тек сада наступа. „Косово, некадашња костурница српска данас је зборно место за све Србе. На њему се прославља данас част и сјај српскога светлог оружја, част и сјај српскога светлог имена, васкрс срп скога племена. Ако има загробнога живота, онда сени косовских мученика, што лебде око глава искупљених стотина хиљада Срба на пољу Косову, морају осећати бескрајно блаженство! у овом великом часу..“

ДНЕВНЕ ВЕСТН.

Дворска жалост. Због смрти аустријског престолонаследника Франца Фердинанда дво г , ће бити у жалости осам дана. Саучеш^е у Бечу. Наш посланик у Бечу г. Јов. Јовановић, добио је налог, да у цар. и краљ министарству спољних послова у Бечу буде тумач осећаја жалости и гнушања краљевске владе због извршенога атентата. Изјава саучешНа. Министар Правде г. М. Ђуричић, по сетио је јуче у пратњи начелника Ми нистарства Спољних Послова г. Слазкг Грујића, отправника послова аустро Југарског посланства г, Др. Шторка I изјавио му је том приликом учешћ< краљевске владе и гнушање због из вршеног атентата. Однос* између Бугарске и Србије Поводом доласка г. Чапрашикова ј Софију бугарски лист „Утро* вели д; је Србија једва једном ноказала вољ\ за побол^шање односа с Бугарском. Г Чапрашиков је известио личио свог; министра да му Је г. Пашић дао из јаву, да ће се свако питање, које јоп није решено између Србије и Бугарске решити редом. Бугарска влада сам; намерава да предложи српској влад| наименовање једне мешовите комисије која би уредила сва спорна питањ; између обе земље. Још је г. Чапра шиков известио краља и владу о по ложају бугарског елемента у новт српским крајевима. Г. Чапрашиков у верава, да односи између Бугарске 1 Србије сваким даном су све бољи. Трговинске агенције. 15 ов. месеца у Хамбургу је свеча но отворена краљевско српска централ на трговинска агенција, у присуств; отправника послова д-р Милутина Јо вановића, генералног конзула Халпар

тепа, хамбуршких трговаца и српске колоније. Кроз три дана отвориће се иста таква агенција и у Минхену, поред берлинске трговинске агенције, која постоји већ пет година, а чији је управник Воја Петковић постао шеф све три агенције, које ће радити на јачању директних трговинских веза између Србије и Немачке. Први дар ваљевској трговачкој школи. Г. Милован Матић, трг. овд. први је поклонио за награду одличним и врло добрим ученицима трговачке школе ваљевске трговачке омладине пет хомада књига „Мечично право“. Ваљевска Трговачка Омладина изјављује срдачну благодарност и овим путем г. Матићу. Г. Димитрије А. Славуј, штампар овд., поклонио је 23 ком. књига „Са Брегалнице и Вардара“ да се оне као награда даду одличним и врло добрим ученицима ваљевске трговачке школе, а за помен свога почив. брата Антонија А. Славуја, пешад. мајора, који је погинуо у рату са Бугарима. Нека је вечан помен почив. Антонију, а његовом брату Димитрију нек је велика захвалност на поклону. Заслужким ученицима. Наш уважени пријатељ г. Јован Лучић, трг. изволео је подарити иам 16 ком. књига одабране садржине, да их употребимо за награђивање заслужних ученика у Трговачкој Школи нашега Удружења. У име награђених ученика изјављујемо и овим путем захвалност г. Лучићу на пажњи и дару. Пажња извозницима. Београдска Задруга из Солуна извештава наше извознике да је Одбор за смешгај бегунаца расписао стечај за набавку 1200 грла говеди за рад. Писмене понуде за испоруку целе количине лии у партијама од најмање 300 комада, упућивати на канцеларију поменутогодбора у Солуну (Вигеаи бе Г Ш51а11аИои а§Дсо1е без гДијДеб, 5а1ошцие) до 21 јуна ове године. Излет учитеља. Учитељи из нових крајева, који су у Београду на курсу, учиниће данас излет до Сопота и Космаја, Прослава „Зоре 1 ' Удружење српских ђака „Зора" отказало је свечаност, која је била одређена за Видовдан. Последња представа. Вечерас, у среду, у Народном Позоришту је последња представа у овој сезони. Играју се: „АПопз еп1ап1б!“ од Иве Војновића и Нушићев „Обичан човек*.

Прилози зг Зорику 50 -годишњицу Скупили:* Д-р Владан Ђорђевић, Д-р Војислав М. Суботић и Д-р Војислав Кујунџић у Београду. Д-р Владан Ђорђевић, Београд 10.д-р Ђока Ј. [Николић, Београд 10.д-р Алекса Стојковић Пирот 10.— д-р Соломон Алкалај, Београд 5. — д-р Војислав Ј. Суботић Београд 10 — д-р Јеврем Жујовић, Београд 10.— Милан Сг. Јевтић, Београд 5. — д-р Влада Томић, Београд 10.— д-р Павле Вујевић доцент, Београд 10,— д-р Доброслав Кнез Милојковић, Београд 20.д-р Душан Стојимировкћ, Београд 10.д-р Ђ. Е. Каламарас, Гостивар, 10.д р Милан Радовановић, Београд 10. д-р Јован Ј. Јовановић, Београд 10.д р Милан Ћурчић, Београд 10.— Д-р Јован Цвијић, Београд 20.— Д-р Јов. Ђ. Секулић, Гостивар 5. — Д-р Паја * До 12. VI. 1914. закључно.