Трговински гласник

Страна 4

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 134

Срба, а Потјорек прети да ће повешати бар 20 Срба. „Да би се могла оправдати ова диз љаштва, шире се свакојаке лажи о Србима. Изнели су, да је на српској цркви и Зефтановићевој кући била истакнута црна застава пре него што је убијен престолонаследник, али влада је принуђена да те лажи побије. Председник је прекоме суду Коломан Милец. а чланови: Давидчак и Либлајн. За смртну казчу потребна је једногласна пресуда. Она се има извршити на два сата после изрицања без обзира на то, је ли дотични молио зај милост. Оки, који су испод 20 година. не могу бити осуђени на смрт. Прссуда сс може извршити јавно, на месту где је извршен злочип, или у дворишту окружног суда. Вешала су већ подигиута. До сада су три особе изведене пред преки суд. Сва тројицасуСрби. Међу шима је и Србијанац Цветко; Радовановић. Он, и трговачки помоћ-ј ннк Трифун Николић, оптужени су да су држалн бунтовничке говоре и твр дили, да ће српска војска на челу сај краљем Петром и лрсстолонаследникомј Александром доћи ускоро у Сарајево, Сведоци су Муслкманн. Кажу да је Ни колић признао даје држаотакав говор. Мисли се, да ће Радовановић и Николић бити обешени. Један гостионичар кажњен је са 300 круна глобе, јер није на време затворио радњу. Ухапшено је више муслиманз и шпањолских Чивуга због пљачке. Пошто се торди, да је Принчип навршио 20-ту годину, биће осуђен на смрт. Чабрина неће бити осуђен на смрт,! јер он није никога убио. Хрвати и му слимани желе, да Принчипа обесе на јавном месту, да би тиме јавно мнење; било задовољено по оној: Око за око.ј зуб за зуб! Недељко Чабрина син јеј познатог шпијона Васе Чабрине, а ро-: ђен је 1894. год. у Требињу. Звали су га и Вучко." Исказ атентатора Принчипа. „Аз Ешт“ има овај извештај о исказу атентатора Принчипа: „Крив сам — вели Принчип. Дошао сам амо с намером да извршим атентат. Нико са стране нчје на мене утицао. Кад сам био још ученик четвртог разреда сарајевске гимназије већ сам читао анархистичке нњиге и постао сам страсаи анархиста. Најпосле дође време да задовољим ту своју страст. Читајући разне анархистичке књиге и извештаје листова о агентагима стекао сам убеђење, да нема лепше ствари на свету, него бити атентатор. „Тада сам ставио себи у задаћу, да убијем неку високу особу у АустроУгарској, што ми је најпосле и пошло за руком. Концем маја месеца чуо сам, односно читао сам у београду, да ће престолонаследник у јуну бити у Са рајеву. Решио сам се да ту прилику употребим за извршење својих намера. Дошао сам амо с намером, да у јуну извршим што сам наумио. Узео сам стан код мога пријатеља и једномншљеника бившег народног учитеља Данила Илића.

ста и вратио сам се ка своје старо' : место. А кад су се аутомобили враћали из општинске куће, спазио сам пре столонаследника и неку даму до њега. У првк мах хтедох због те даме да одустанем од атентата. Али сам се брзо предомислио и моја. се решеност учврсти дз атентат извршим, па ма и ту! даму убио. „Кад је аутомобил заилазио иза угла почео сам пуцати. Нисам видео да ли сам баш погодио; нисам уопште могао видети ништа, јер су напали на мене. Били су ме сви са свих страна. Ие кајем се за уччњено дело, и задовољан сам вјто сам своју вајкадашњу иамеру остварио. „Са покушајем атентатш, којч је извршен пре мога, немам ниита за -ј једничко Кад сам чуо прасак бомбе, помислио сам. „Боже мој, пази, где има још људи, који исто тако мисле и осећају као ја!“ То ме је у мојој одлуци још више учврстило." И после таквог отвореног искзза једног младића, који је живот ставио на коцку само да оствари своју анархистичку намеру, могу само безобразни бечки и берлински листови подметати нама у Србији неко саучесништво у атентату. Зашто је проглашено ванредно стзње По лицемерству, препредености и иеваљалству Аустрија је- једннствена држава :у свету. Прогласила је ванредно стање у Босни и Херцегозини и сви наивни и необавештени људи држа ће да је то учинила ради заштите Срба од напада муслиманског и хрватскоп олоша. Али како се љуто варају ти, што тако мисле! Она је ирогласила ванредно стање само зато, да би докусурила оно, што олош и фукара пису стигли да учине. На шта ће босанска влада употребити ванредно стање и преки суд кајбоље се види из овог „Пресиног" телеграма из Сарајева: „У току јучерањег и данаигњег дана притворене су три особе због злочина који се суде по иоступку преког суда Међу ухапшенима је и трговачки помоћник Николић, којч нема још 20 година, те не може бити осуђен на смрт. Цруги од ухаишених је неки Радовановић, који је прекјуче, кад ]е већ проглашено бчло ванредно стање , држао бунтован говор, у коме је одобравао атентат. Радовановић не • приз-\ нпјс дело, којим се терети. Сва тројица су Срби, а Радовановић је још српски држављанин“. Овоме „Пресином" извештају ваља нам додати само још то, да против тих Срба које босанска влада хоће да веша, сведоче само три Мусломанина, три најамника сарзјевске полиције.

ДОГАМЈИ НА БАЛКАШ/ (Извешшај Српског Пресбиро-а) Бербе око Драча.

„Револвер и метке поклонио ми је у Београду један комита, али му ја нисам рекао ништа о својој намери. „У Сарајеву сам се састајао са више својих познаника, али само с таквима, у којима се не би пробудило подозрење према мени. На дан атентата нисам се много предомишљао. Остао сам чврсто при својој одлуци. Хтео сам да извршим атентат, кад је аутомобил ишао у правцу општине. Али како је у том међувремену неко друго лице извршило атентат бомбом, тв сам план изменио и решио сам се да чекам док се поворка буде враћала. „Кад су аутомобили прошли покрај мене, прешао сам преко латинског мо-

Беч 19. јуна. Из Драча јављају, да је тамо ситуација јуче била непромењена. Јављају да се Пренк Биб Дода са већим делом Миридита повукао ка Љешу, док се Малисори налазе крај реке Маћа. Тврди се да је Пренк Биб Дода изјавио, да је готов да поново иде на Шијак. У Авлони се скупљају нове групе добровољаца. Пут албанског министра просввте. Рим, 17. јуна. Агенција Стефани нма вест из Драча, да је министар просвете Туртули. отпутовао у Бари, V Италију.

Туркан паша у Риму и Бечу. Рим 20. јуна. Туркан паша је данас у 2 с. и 55 м. по пбдно, отпутовао у Беч.

Сарајевски атентат. „Франкфуртер Цајтунг“ саопштавајући прве вести о убиству надвојводе Фрање Фердинанда и његове супруге у Сарајеву^ жали надзојводу, кога су — вели, красиле ретке врлине, и закључује, да је атентат, иа сву прилику продукат националног фанатизма. Сматра, да је југословенско земљишге од вајкада плодно за завере и политичке злочине, што лежи колико у бујном темпераменту Југословена, толико и у политичким приликама, под којима су та племена столећима била и које су им тајно ровење против туђинских и својих рођених деспота претвориле у политичку навику. Махом су то жустри, бујни младићи, што се лаћају бомбе, ножа и резолвера. Зна се, да је Босна незадовољна. Уз то долази и велико српска тежња у правцу сједињења свих српских земаља с Краљевином рбијом То је стварало јаз између Аустро Угарске и Србије. Последњи балкански рат није доприиео да се тај јаз смањи него је још -већма раздражио Србе против Аустро-Угарске, која их је отерала из Албаније и са Јадранског Мора. Ето тако се узбуњеним глзвама младих српских фанатичара, који мисле да се политика може градити бомбом и револвером, могла појавити и закопатити идеја, да се снага Аустро-Угарске може погодити и уништити смрћу једног истакнутог носиоца и представникз њеног Можда је огорчење и гнев српске иреденте било појачано и мотивом доласка престолонаследниковог у Босну: држање маневара, који су донекле имали да буду демонстрација војне припремности према југу. Међутим, изопачавање нациочалне агитације против Аустрије у политичка убиства, можда ће ипак изазвати чак и у Петрограду ]извесне нелагодне осећаје, где се на југословенски покрет не гледа попреко.

да је настојавао живо да се што јаче утврди граница лремз Италнји и да •јој једнако подржавао шефа генералшгаба, Каирада, који не крије своје антипатије према Италији. Али, ко зна, можба би надвојвода био друкчији кад би ступио на престо и примио одговорност. Како му драго, али тако св.чреп злочин не може него побудити у нама најдирљивије хумане осећаје. Са дубоким поштовањем ми се клањамо пред болом аустријске монархије и њеном ожалОшћеном династијом.

ДНЕВНЕ ВЕСТИ. Изборни споразуу. Између де.чегата самосталних ради кала, народњака и напредњака потпи сан је уговор о споразуму на избори ма за већину вароша и округа. Изборног споразума неће бити у окрузима: подринском и пожаревачком, јер то интереси сзих опозиционих странзка захтевају. У тим окрушма све три опозиционе странке имаће засебне кандидатске листе. Изборна агитација. У току идуће недеље све странке држаће у унутрашњости Србије окружне зборове, ради избора личности за посланичке кандидате. Од шефова странака биће носиоци листа: у крагујевачком округу радикалне листе г. Пашић, опозиционог блока г. Новаковић. У ужичком и пожаревачком округу носилац листе блока је г. Љуб. Давидовић, а у рудничком округу г. М. Драшковић. Војни указ. У министарству војном ,ради се на указу о унапређењу оних официра, који су прескочени при унапређењу. Овај указ бићеобјављен ка Петров-дан. Администратизнн чиновницн. Над свима кандидатима, који су се јавили за административну службу у министарству војном, извршиће се санитетски преглед у дунавској дивизији у току идуће недеље. /1ажна вест.

Трагична круна. „Кориере Дела Сера“ доноси под горњим насловом чланак о сарајевскомј атентату, наводећи да убиство Фрање Фердинанда доприноси још један доказ више мишљењу, да је хапсбуршка, круна трагична круна. Око сгарога владаоца ноза је крв прокапала, новиј се гробови отворили. Као да је удес досудио несрећном Фрањи Јосифу да: буде сам и да из Једне самоће прелази у другу. Изгубио је наснлном смрћу најпре брата, затим сина, па супругу; и сада ето синоваца са супругом. Оне, који су имали ускоро бити обавијени пурпурним плаштом, сада обавија црна тканина. Погреби, и јед ј нако погреби у овој древној Аустрији у којој су некада цветале само свадбе. За Фрању Фердинанда држи се да је био противник пансрпских идеја. Али шта је његовим убиством постигла злочиначка махнитсст оних двају мла дих студената? Јесу ли они тим решили агонички проблем своје отаџбине?. Не. Они су у терору угушили аспирације свога народа и записали једну жалосну страницу у историји своје отаџбине. Убиство је увек одвратно. Надвојвода Фрања Фердинанд био је загонетан и није се управо знало какав ће бити кад ступи на владу; али се знало да је енергичан. У Италији је владало опште мишљење — не знамо у колико је то мишљење било тачно; — да је он био цротивник ИталијеЈ

Вест „Н. Сл. Пресе", да је познати специјалиста професор Др. Хвостек позват Његовом Величанству Краљу, није истнкнта. Г. професор Хвостек дошао је само у Београд ради консултације у дому једног овдашњег угледног грађанина. Нишна Акционарска Штедионица Нишка Акционарска Штедионица упутила је молбу Министарству Народне Привреде за продужење рада. Један деманти. Полузваничнн лист „Винер Алгемајне Цајтунг" пише: При свем том што сви знаци гово реда порекло извршеног злочина у сарајеву ваља тражити у Београду, ипак се досадашњим ислеђењем није дошло ни до каквих позитивних чињеница, на основу којих би, у нслеђењу ове афере била потребна и сарадња српске владе. Разуме се, пак, да није искл^учена могућност да се аустро-угарска влада обрати молбом српској влади за потпору у ислеђивању злочина. Само није истина, да је у том погледу већ и одлука донесена нли да је већ предузет корак у Београду. Ако ништа друго, а оно те вести бар истрчавају испред факата. Демонстрације у Бечу. Цз Беча јаељају: синоћ су се овде поновиле демонстрације против Срба. Српско послансгзо чувала су јака оделења полицијске пешадије и коњице,