Трговински гласник

Страна 4

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 138

ШТРАЈШОВА. Горе срца! Сарајевска „ Исшина “ орган оне гру-

јемство више, да ће се односи између Србије и Ватикана све боље развијати у духу пријатељскога споразумз, и да ће, таквом срећном сагласношћу у добрим расположењима обеју страна, само боље напредовати ствар, којајеуређена конкордатом, и бити у потпуности очуван онај велики интерес, који се ујемчава њиме. На показану предусретљивост од стране Свете Столице, код питања о служби божјој на словенском језику, којом се, од стране Ватикана утврђује несумњива брига његова само о верским интересима својега духовног стада, Вллда Краљевине Србије одговориће најпотпунијом искреношћу и добром вољом према остварежу тих интереса. У Министарству Просвете већ су предузеге потребне мере, да се у што краћем року времена подигне римокатоличка богословија у Призрену, или којем лругом месту у повоослобођеним крајевима, као год што ће се, и код других потреба римокатоличке цркве у Србији, код Владе Краљевине, увек љено да одбијемо хапшење деспота Престолонаследник и супруга му. дау моћида рачуна на пуну предусретљи вос и потребну пажњу. Споразум у

и страшнијем удесу погледао мирно у очи. Тај мушки чин српске владе, уважеии „Пестер Лојд“, није хтео да ра зуме, јер тако захтева она тајна рука, која је додијала и пародима и суседи- пе Срба послаиика, која је у сабору ма аустро-угарске монархије. Том при- пришла хрватско-муслиманској већини ликом искалио је „Пестер Лојд“ сву и за коју се бар не сме рећи, да није своју жучност на храбар и поштен довољпо и предовољно лојална, доноси српски народ, који је Хабзбуршкој мо- на челу листа чланчић под горњим нан-фхији и с ове и с оне страие ДунаваЈ словом, који је у толико важнији, што и Саве учинио неоцењиве услуге и од- је угледао света баш у листу оних био са индигиацијом искрено саучеш- Срба, који су уз босанску владу. Тај ће српскога народа, зато што је он чланчић гласи овако:

извео и дело 29 маја 1903 год.

„По Србе су опет наступили тешки

Дозволите да будемо искрени и да даии. А можда ће доћи још и тежи. вам изнесемо своју српску душу у при-Јзбог злочина два фанатична незрела знању, да је дело 29 маја 1903 голине младића, оптужује се цео један народ. било по српски народ врло корисно> Црни дуси који не могу да гледају, и да тај павод потврђује и истори- да српски народ иапредује, који не ја, али нам ује&но дозволите да и пре- могу да трпе, да се народодтри вере ма вама будемо искрени у речима, да! П олако стапа и културом и просветом је корисност основа и аустро-угар-! засипа шанчеве који га растављају, уске политике. Загледајмо мало у исго-' потребише велику и и потресну не рију суседне монархије. Нека је дозво-1 срећу, да у Сарајеву налази смрт наш

Бранковића и убиство грофа Баћањија, име лојзлитета, у име огорчења суде без сваке њихове кривице, цо вашем без суда, целом српском народу. Испапризнању. Дозволите нам да одвојимо ло им је за руком, да у првом мои убиства из Ракоцијевог доба, па и менту, необуздану и неодговорну најона из 1849 год. Дозволите да се не ниже врсте руљу, напуцкају на Србе, задржимо ни око убиства српских кие- и да тако „манифестуј} “ своје осећнје жева Михаила и Данила, и ако су та жалости и огорчења. Сав културни убиства дубоко урезана у српским гру- свет је изрекао свој суд над таквим дима а у вези са именом дуалистичке цзражсуем осећаја. Цанас се и они монархије. Дозволите, да прећутимо и самисебе стиде. Румен стида ии изнаглу смрт српског војзоде Стевана лдзи на образ. Шупљикца. Све то остављамо у стра ^рј сада, када је већ скоро каспо, ну и само вас позивамо да одговори- када ј е с«оро цели привредпи живот те, ко је и зашто је поубијао следеће Срб а у Сарајеву уништен, сада и като-

Хабзбурговиће?!... Ко је и зашто

убио

I . ^ !лички и муслимански наЈвећи црквени Хартмана великодостојник опомиње своје верне,

Хазббурга, сина Рудолфа 1. основаге- да се клоне нападаја на српски народ,

ља династије? Јесу ли убице Срби?

који се не сме кривити у целини због дела појединзца. И ако ове опомене

Ко је убио Рудолфа Хабзбурга, дру-Ј долазе касно, ипак су нам миле, јер гог сина основатеља династиј- ?

Ј значе — каЈање. > „Зачетници погрома на Србе који су добро познати и забележени, стиде фон се свога дела и прибојавају се последица. Увиђају да се српски народ, Ко је убио царевића Леополда; у- К оји је многе и горе и тежедане пренука цара Алберта?

Јесу ли убице Срби? Ко је убио цара Алберта I ? Је ли царев убица кнез Јохан Швабен пореклом Србин?

Јесу ли убице Срби? Ко је отровао 14. еептембра 1404 год. царевића Албрета? Јесу ли убиде Срби? Ко је убио, две године доцније, надвојводу Виљема од Аустрије? Јесу ли убице Срби? Ко је }био 1457 год. надвојводу Владислава Постумуса? Јесу ли убице Срби? Ко је убио 1463 године надвојводу Албрехта? Јесу ли убице Срби?

живео, не може уништити и истребити; намере им није пошла за руком, а.пи се љуто осрамотише. „Народе српски не клони духом. Ти који еи научио на патње претурићеш и ово. Горе с„ца, Србине!“ Друштвени н политички листови. Самоупраза у броју од 25 јуна, у

коме је Света Столица дала доказа о потребним обзирима према националној савести својих припадника у Србији, без сваке сумње много ће допринети, да се римокатоличка црква у Србији развија правилно, и да се њени припадници у њој осећају потпуно као па својем дому. То ће нарочито повећата важност и учврстити пуну реализацију споразума, којим обе стрзнке имају разлога бити потпуно задовољне". За Јшварш тргаше. (Свршетак) 6.) Тржишне комиси/е, комесари и њихове дужности, врховни надзор и награде. Чаан 36. (3) Чланове тржишних комисија поставља Министар Народне Привреде на предлог свога инспектора, а преко одељења за трговину, радиност и сао браћај. За чланове комисије постављаће се првенствено државни економи, а за тим и други школовани економи, иарочито они, који су с успехом и раније вршили преглед сувих шљива и пекмеза. Непосредни надзор над радом тржишних комисија воциће на сваком тржишту нарочити комесари, које ће

чланку: Око конкордаша, доноси ову постављати Министар Нар. Привреде

важну изјаву:

из реда окружних или старијих — и-

„Некоји страни листови, -са рђаво скуснијих среских економа. прикривеном злурадошћу, донели су Чланови тржишних комисија и ко

Ко је убио Филипа, снна цара Мак- КЗК °’ уГОВОрОМ 0 К0Н1 < 0 РД ат У’ Р° месари добијаће на име награде: . _ ’ р гулисано и пигање о словенскоЈ служ- а ). Ако су дожавни чиновни

симилијана? Јесу ли убице Срби? Историја нам прича, да је било убистава и у најновијем добу.

не може бити ни говора о словенској . . „ служби у римокатоличким цоквама у Јесу ли те силне царевиће поубијали Ср^ијн

Срби? Не, ниједнога не. Ми знамо да је цењеном „Пестер Лојду“‘ с обзиром на храброст, немогуће одговорити. Тога ради ми ћемо само што шга разјаснити читаоцима да не бидошли са нашом полицијом у сукоб, која ни онда не дозвољава да се огреши о добар тон међународног односа, када пас сусед тако грубо изазива. Поубијанн Хабзбургсвци, осим једнога, нису били ни владари ни престолонаследници, па према томе нису се могли народима ни замерити. Њихова је сва несрећа била, што су били и умнији и популарнији од сзојих савременика владара и престолонаслед ника из лозе Хабзбурговића. „Пестер Лојд“ ћути ... <. ирога индигнација.

словенској служ-! а). Ако су државни чиновници и би за прнпаднике римокатоличке веро службу врше у месту становања по исповеди у Србији, те да, према томе, 60— 120 динара месечног хонорара. Ако нису из места, где се врши преглед сувих шљива и пекмеза, рачунзће им се дневиица н попутнина по закону о чиновницима грађанскога реда. б.) Ако нису државни чинопници, по 4—8 динара дневно и на име попутнине лађу II класе а железницу III класе а ако је путовање колима и киломе-| тражу по 0.40 дин. од километра. Днепница се рачуна, кад се на дуж | ност ступи. За издавзње цедул-.а добре робе на тржишту као и за осталу преписку поставиће се, ако буде потребан, на

„Ради обавештења читалачке публике, и оних који се јаче интересују овнм питањем, у стању смо известити читаооце, да је питање о словенској служби по католичким црквама у Србији уређено између Свете Столице и Српске Владе путем нзмене нота, које, каододатак уговора, имају исту снагу као и текст самога уговора. Према постигнутоме споразуму, биће допуштено богослужење на словенском језику у оним

римокат личкнм црквама, чији члано-ј нредлог тржишне комисије деловођа са ви буду изјавили своју жељу у томеј месечном наградом од 60-100 дин.

правцу.

Члан 37.

Према таком стању ствари, питање Дужности су тржишних комисија: ј о богослужењу на словенском језику,) а.) Да се старају да се у свему из! 110 римокатоличким црквама у Србији,! вршавају одредбе ове уредбе: не само да је повољно и правилно рас-, б,) да чешће обилазе трговачке ма -1 ! прављено, него је покззана предусрет- газе у којима се шљиве прнвремено ј љивсст Свете Столице према жељама чувају или сортирају и пакују за из-ј 1 Српске Влагде, код тога иитања, једно! воз и да достављзју надлежиом ко-

месару сваког оног трговца кога буду ухватиле да се огрешио о буди који члан ове уредбе. в) да сваки 15 дана подносе преко надлежног комесара, Министдрству Народие Привреде извештај о томе, колико је шљива и пекмеза прегледа но и извезено за минулих 15 данз. Члан 38. Дужности су тржишних комесара. а. ) Да воде надзор над радом чланова тржишних комисија и да свгку неисправност у раду буди кога од чла нова одмах достављају телеграфским путем Министарству Народне Привреде. б. ) Да ради боље контроле и сами узимају учешћз што чешће у прегледу сувих шљива и пекмаза на тржиштима, при утовару у вагоне и шлепове и у магацинима. в. ) Де решавају спорове на тржишту према чл. 35 ове Уредбе. г. ) Да достављају надлежпим полицијским властима на да.љи поступак по закону произвођаче и трговце, који буду поступали противно ма коме члану ове Уредбе. д) Да обавештавају Министарство Народне Привреде о ценама сувих шљива и пекмеза и о каквоћн тих артикала на дотичном тржишту. ђ.) Да по закључку прегледа пошљу Минисгарству Народне Привреде извештај о целокупном свом раду, у коме ће бити између осталога назначено колико је шљива и пекмиза прегледано и извезено од почетка до свршетка прегледа. Члан 39. Врховни надзор над трговином шљивама и пекмезом води Министар Народне Привреде. Ради извршења овог надзора он поставља свог нарочитог инспектора на предлог одељења з а трговину, радиност и саобраћај а од стручњака из одељења за пољску привреду и ветеринарство. Члан 40. ♦ Дужност је министровог инспектора: а. ) Да преко одељења за трговину радиност и саобраћај и одељења за пољску привреду и ветеринарство предлаже министру прописе и упуства о производњи, преради и промету шљива и пекмеза. б. ) Да преко одељења за трговину, раднност и саобраћај предлаже министру кандидате за чланове тржишних комисија и комесара. в . ) Да обилази тржишне комије и комесаре и да контролише њихов рзд. г. ) Да прикупља и спрема извештаје о трговини сувим шљивама и пекмезом и подносн их министру. д. ) Да утврђује издатке тржишних комисија н комесара као и да контролише њихов утрошак. в.) Да према добијеним извештајнма утврђује просечну каквоћу годишње бербе и да како то, тако и остале важне појединости о производњи и трговини сувим шљивама и пекмезом саопштава купцима у земљи и на страни. ж. ) Да предлаже приређивање прзктичних курсева о сушењу шљива у појединим шљиварским крајевима. з. ) Да предлаже све набавке справа и ссталнх материјалних потреба за тржишне комисије и комесаре. и. ) Да крајем сваке календарске годипе подноси Мннистру Народне принреде извештај о своме раду и стан>)’ ове трговине у тој години. Члдн 41. Инспектору мипистровом ће се оДредити један заменик, који ће га У дужности заступати, када буде обилазио тржншта ван свога, места службовања .