Трговински гласник

Врој 138.

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНН У

Стр 5

• Чл. 4Л Миикстровинспектор имаће награду коју му Министар Народне Привреде буде одредио за вршење дужности која му се овом Уредбсм одређује, а кад обилази тржиштз, имаће осим тога и дневницу и путне трошкове по закону о чиновницима грађанскога ред;з. Члан 43. Мате[ ијалнз срества за рад путујућих економа, тржишних комисија и комесара и свега онога, што се односи на извршење ове Уредбе добијаће се из прихода Класне Лутрије. Члан 44. Овм Уредба ступа на снагу по њеном обнародовању у „Српским Новинама" и тада престаје важити Уредба о трговини сувим шљивама и пекмесом од 2. августа 1913. ТБр. 3188 Повез у вован шјешв. Сразмерно дроју стшновнџштва и пореској моћи становништво у новим крајевима, у скуиу свом најмање је два иута вшие оитерећено него становништво у старим границама а због рђавог система порезивања многи порески обвезници у новим краЈевима толино су оптерећени иорезом и само уиравним ирирезима да се оитерећење иење од 50—100 на сто од ирихода а код неких и до 2 00 на \сто, тако да ако има главнице мора и њу одшкрбити да би илатио порез. 7 о ирестаје више бити иорез — то је Једно пљачкање. Чудновато је да се о овом питању, о порезу у новим крајевима, у нашој јасносги, није говорило онолико колико то питање по својој важности заслужује. Порез у новим крајевима за служио је да се о њему проговори, тим пре, што су са свих страна и ■ нових крајева почеле стизати жалбе, не само од појединаца него и од целог грађан ства, да им је порез врло велики и да је неправедно разрезан. Из Гиљана, Пријепоља, Прибоја и других вароши грађани су се писмено и телефонски жалили да порезу која им је разрезана не могу платити а из тиквешког округа, Нове Вароши, Новог Пазара, Приштине и Скопља долазиле су ових дана депутације и изасланици да моле да им се порез смањи и праведније разреже. Таквих изасланстава било би и из многих других места, али нема сумње да су их материјалне неприлике спречиле да дођу, као што се и хиљадама поједипаца није могло жалити на разрезани им порез, зато што нису имали потребних 4—5 динара за жалбу. Из овога се види да тај порез није добар и за њ требало да се заинтересују наши економисти. Ми бар нисмо ззпазили нигде њихову критику овога пореза. Ми ћемо овде изнети у главним потезима наше мии/љење о порези у новим крајевима и њеним манама и мило ће нам бити да се о овој ствари заин тересују и позвзнији и ствар Јзму у озбиљну дискусију. Две су главне мане пореза у новим крајевима: прво, он је врло велик и друго, систем разрезивања је врло рђав. Ова му јс др>га мана још важнија. Усвојен је један у основи рђав систем разреза: репартициони систем уместо индивидуалног. Уместо да се пошло од сваког појединог пореског обвезника, ва да се према његовој имовини, приходкма, пореској моћи, пореже сразмер но свима осталима и да сс тек после те операције изнађе укупап порез целе области — пошло се ‘сбрнуто: ударио се један порез на целу област, па се он дал^е делио па округе, у окрузима на срезове, у овима на општине а у општинама на појединце. Овај начин разрезивања и кад би почивао натач-

иим статистичким нодацима, ипак пе би довео до добрих резултата. а јошј мање је то могло би-ти у новим крајевима, где никаквих поузданих стагистичких података мије било, где се честој од ока одређивзла имовна снага поје-| диних округа, срезова, оиштина и по- ! једипаца, где се оперисало са апстрактним чињеницама нтд. Ту несигурност статистичких података још су више повећали сеоба Муслимана и услед тога варирзње и нагло падање цена земље, стоке и осталих производа. Ако је пак, био разлог за увођење репартиционог система немање свих података, то је још за већу осуду, он је башутаквом случзју најопаснији. Сад да се задржимо иа првој тврдњи да је порез у новим крајевима врло велики и да то докажемо. У старим гранпцама Србије лредвиђено је да се наплати непосредиог по реза и инвалидског пореза 42 милиона динара од 3 милиона становннка. У новим крзјевима 1 и по милион становника има да плати порезе по буџету 21милион динара. Да се на овоме задржало значило би да сра•змерно броју становништва једнак порез. Али у овзј порез што га имају да плате нови крајеви не улази порез ванредних класа, телесних радника и чиновнички порез. Ова прва два по реза служе као редОзни фонд из кога пмају да се попуне мањци ако се не би могао сав разрезани порез у 21 милион динзра наплатити, а без сумње се шпекулисало да се он појави и као суфицит у завршном рачуну! Мајсторија која је допринела да наш народ у новим крајевими дође до очајања. Количина овога пореза ванредних класа и телесних радника изнесе око 5 ми лиона динара а можда и 10 милиона. Како нам изгледа чиновнички порез где долази 'и поред свих самоуправних чзсника, службеника и служител^а у новим крајевима урачунат је у по резу коју имају да плате стари крајеви. Кад се узме у обзир и то да су сви чиновници и државпи службеници ослобођени од самоуправних приреза као и то да се број становништва услед сеобе Муслимана смањио — може се слободно и сигурно тврдити да је становништво у новим крајевима сем чиновпика, службеника и телесних радника, за једну половину више оптерећено од становништва у старим грзницама — и то узимајући само у обзир цифре становништва и апстрахујући његову пореску моћ а кад се и она узме у обзир ова ће се размера, као што ћемо ниже видети, још повећати на штету нових крајева. (Наставиће се).

ДНЕВНЕ ВЕСТИ. Свечано благодарење. У славу и част рођен дана Његсвог Величанства Краља Петра 1 Управа општине српских Јевреја нриређује 29. ов. месеца свечано благодарење у синагози „БетЈизраел" (Цара Уроша ул.) у 4 сата по подне. На благодарењу певаће мешовити хор Срп. Јевреј. Певачког Друштва. Наше трговачке агенције. Г. Душан Поповић, шеф паших трговинских агенција у Александрији, Каји ј ру и Мелти, које су отворене на осно-Ј ву решења Министра НароднеПрив еде Т.Бр. 4269. од 17 марта 1914 год. саопштио је Трговачкој Комори Краљевине Србије: да су именоване агенци је отпочеле свој рад, и да своје услуге стављају на расположење. Адресе ових агенција ове су: У Александрији: А&епсе Сеп1га!е с!е

Сошшегсе с!и Коуаише бе бегћге. Кие ј е1исИап1е, 2. У Кзјиру: А&епсе СошшегсЈаЈе би Воуаише бе бегђје. Сћагећ е! Маппасћђ 5. На Малти: 8ег\пап СоиуегпетепИ СотшегсЈа1 А^епсу, МаИе-УаИеИе, 51га<Ја рјапсо, 40. Захвалност Румуна. I . Милош П. Радојловић, инжињер из Београда, добио је од архимандрита г. Скрибана, ректора богословије из Букурешта овај телеграм: „Турн-Северин. Ј ош увек под утисцима унутрашњег узбуђења о пријатељ>ском дочеку, који нам је учињен, будите код своје браће тумач наше благодарности Архимандрит крибан". Ваљанкм ученицима. Г. Никола Станаревић, директор Месарске Банке изволео је поклонити нам 95 ком. разннх књига да их, као његов дар, разделимо овогодишњим заслужним ученицима Трговачке Школе нашега Удружења. Г. Стапаревићу на пријатељској пажњи изјављујемо и овом приликом топлу захвалност. Пошта у Бујановцу. Г. Министар Грађевина ии до данас пије ништа решио поводом молбе гра-Ј ђапа бујановачких, да се у Бујановцу установи поштанско-телеграфска станица. Трговина је и досада била у застоју и имала велике штете због тога, а од сада ће то све бити ;ош у већој мери, нарочито кад насгане извозна сезона. Ми се ипак надамо, да ће г. МинистаЈ) Грађевина установити у Бујановцу пошту и телегрзф, јер много мања места добила су ту установу. Поклон гимназијама. Г. Министар Просвете откупио је неколико ратних слика академског сликара г. Малише Глишића. Ове слике послате су гимназијама у унутрашњости Собије. Монашна школа у Раковици. У монашкој школи у Раковиои по чели су од јуче годишњи испити. Прсглед борског рудника. Г. Министар Народие Привреде послао је нарочиту стручну комисију рударских инжињера, да прегледа рад у борском руднику. Одузет пост деби. Из Сарајева јављзју да је босанска влада одузела „Одјеку" пост-деби за Босну и Херцеговину. Отпутовао. Г. Стеван Бркић, наш генерални конзул у Ђенови, пробавио је неколико дана у Београду, а јуче је отпутовао на своју дужност у Ђенову. Помен. Поч. Живку А. Ђорђевићу, бив. кафеџији и члану добротвору нашега Удружења, даваће ожалошћена поро дица полу-годишњи помен у суботу 28. тек. м. у 10 часова пре подне на новом гробљу.

Привилегована Народна Банка. Стање на дан 22. јуна 1914.

А К Т И В А: 1) Метална готовина: а) у злату, у касама и кол страних кореспоаенатај Дин. 75,882.865-31 б) у сребру Дип.| 8,105.215-49 Дин. 83.988.080 80 2.)Лисњица: а) у злату Дин. 219.800- б)| у сребру 9,112.12911 Дии. 9,331.9294 1.!

3. ) За/мови на државне обвезнице: а) у злату Дин. 133.570. б) у сребру 1,937.186-40 Дин. 2,070.756-40. 4. ) Зајмови по текућим рачунима. а) у злату Дин. 3,969.905-76; б) у сребру Дин. 21,443.849-10; Свега Динара 25,413.754-86. 5. ) Цржавии зајам у сребру на осн. зак. од 15. Марта 1908. год. Динара 10 , 000 . 000 . 6. ) Дуг Мииист. финанс. у сребру по ракуну привремен. разм. Дин. 49.492.139- 57. 7. ) Вредноаи резервног фонда Динара 670.496-79 8. ) Оставе по текућим рачунима 50,105.6 1-41. 9. ) Разни рачуни Динара . Свега Дин. 131,072.768 94 П А С И В А : 1. ) Уплаћена главница Д 10,000.0002. ) Резервни фонд Дин. 671.100-06 3. ) Новчанице у течају: а) у злату Дин 4,860.140.— б) у сребру Динара 84,535.090 — Свега Дин. 89.395.230 - 4. ) Обавезе по текућим рачунима. а) у злату Дин. 960.93Г31 б) усребру 1,001.30919 Свега Дии. 1,962.24050 5. ) Депо Минчстар. финанс. у злату по рач. приврвмен. разм. Динара 49.492.139- 57 Мин. Фин. Депо у сребру без камате. Динара 29.118.913-10 6. ) Остављачи остава по тек. рачунима Динара 50,105.611-41 7. ) Разни рачуни Дин. 327.534-30. Свега Дин. 131,072.768-94

Књижевност. Издања Скврлићевих књига. Госпођа Клара Јов. Скерлића поверила је г.г. Богдану Поповићу, власнику „Српског Књижевног Гласника", Слободшу Јовановићу, професору Универзитета, Павлу Поповићу, уреднику „Српског Књижевног Гласника", Милану Гролу, управнику Народног Позоришта, и Др. Војиславу Јоваповићу, сталном доценту Универзитета, дужност да се старају о заштити и издавању књижевне оставине њенога покојног мужа, Д-ра Јавана Скерлића. Г.Г. Уредници, издазачи, књижари и моле се да се за све преговоре о издавању и прештампавању обрате на једнога од горе поменуте господе. ТЕПЕГРАМН (Извештај* Српског Преобиро*) Тулон , 25. јуна. — Оклопњача „Сен—Луј“ пренела је лешеве двојице мрнара са „Калипса". Сав остали персонал спасао се. У радиограмима, који су јутрос стигли, властн јављају да се „Калипсо“ сударио, нс. са торгшљером „Мускетоном“, него са подморском лађом „Сирсо/ која је такође оштећена. Два мрнара са „Калипса“ удавила су се за време спасавања, један је мрнар нестао и један је рањен Цариград, 25. јуна. — Парламенат, пошто је јуче изгласао буцет у целини, усвојио је провизории закон од 800 милиона марака. Бсч, 25. јуна. — Г. Берхтолд отпутоваће вечерае у II сати за Ишл, а сутра пре подне цар ће га примити у аудијенцију. Нашим г. г. претллатницима. Молимо наше претплатиике, који још нису измприлн свој дуг за претплагу, да га изволс измирити што скорије нашим г. г. поверенипима .