Трговински гласник

ГРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

тр о

Брс ј 139.

дела учинио корак, или ако није је ли министар председник расположен да утиче да корак буде учшнен у Београду односно да српска плада буде енергичном нотом позвана да испуни најелемеитарнију дуж ност међународног правз, тражећи од ше: нрво да српске власти, пред чијим је очима завера тако рећи билај припремљена и са чијом толерантношћу су се творци атентата снабдели бомбама из крагујевачког арсенала и примили велике пошиљке новца — одмах предузму најшире и најстрожије мере да престане гаква једна активност која је у стању да компромитује сигурност и мир једне суседне државе; — друго да сви српски грађани, који су ма на који начин учествовали у организацији београдске завере буду настрожије кажњени (живо одобравање на левици.) Граф Тиса изјављује да на ову интерпелацију може дати одговор којиЈ је дао на интерпелацију графа Андрашија, додајући да вести које су пуббликопане у штампи одкосно истраге! у Сарајеву, нису аутентичне и не од-Ј говарају стању ствари у више тачака. Министар-председник неће да чини ис-' правке ни у позитивном ни у негативном смислу, јер би на тај начин подигао, вео којим треба да буде покриве-1 на истрага у циљу самога успеха. (Живо одобравање на десници.) Већина је усвојила одговор. Граф Сечењи мотивисаће своју интерпеаацију на идућој седници, која је одређена за интерпелацију.

ПРЕРЛЕ Д Д0ГА1АЈА. Ј ,.Пропаганда за Велику С-рбију.“ Новосадска „Застава“ доноси ово: Врло је занимљива вест „Ешти Ујшага“ о српској демонстрацији у Ходмезевашархељу. Каже, да је тамо десетак Срба у споредним улицама викало: „Живео Принцип! Доле Монархија! Живела Велика Србија“! Највећа демонстра ција је била у Шандоровој улици, где су Срби полупали прозоре (коме?) и док су становници отишли да зову полицију, демонстранти су се разишли (и зар се не могу пронаћи) Ходмезевашархељ је чисто мађарска варош. Од 65 хиљада становника једва ако има 30 до 40 Срба. И ето — они се усудише да вичу: Жнвела Велика Србија!Коће још и то веровати? Хвала на признању. Гроф Јулије Андраши, мотивишући своју интерпелацију, иарочито је нагласио опасност од велико-српске пропаганде, па је том приликом изустио и ове речи: „Велика је то опасност, иарочито кад се један тако велики народ, као што је српски, центрифугалним силама ставља у покрет." Хвала господину грофу на отвореном признању, да смо велики народ. Бити Мађар па још гроф и признати то доиста је много. Интерпелација Андрашијева и одговор Тисин. Између осталога гроф Андраши је својом интерпелацијом поставио и ово питање: „Је ли истинита вест, која до сад ннје демантовапа, а која је продрла у најшире кругове, да сви конци атентата воде у Београд? Ако је то и стина, како ће се нлада постараги, да кривци буду кажњени?" Тиса је на то пигање одговорио; „Истрага је у сзима прасцима још у току. Влада и сви фактори, који су за саољашњу политику монархије одго ворни, морају знати своју дужност у свима правцима; они морају знати своју дужиост и са гледишта оних вели

ких интереса, који су тесно скопчани с одржањем мира, а морају је знатиј и са гледишта великих интереса, који су у вези с погодбама за опстанак, монархије и са престижом њеним. I Влада ће свс чињенице трезвено узе ти у расуђење, на ће у сваком правцу испунити свОЈу дужност. Није, дакле доказано, као што „Преса“ тврди, да су конци завере у Бе- 1 ограду. Истрага тек има ца покаже! шта је у ствари, а ми позитивно зна- 1 мо, да она, ако се буде поштено водила, не може никад ништа изнетишго би потврдило да је атентат у Бе-ј ограду припремљен. И тако ће писањеј о „концима завере у Београду" бити друго издање писања бечких листова) о Прохаскиној афери.

ДНЕВНЕ ВЕСТИ. Примање у двору. Сутра, на Петровдан, на дан рођења Њ. В. Краља Петра, у двору ће бити подворење. Њ. К. В. Престолонаслед ник Александар примзће подворење по нарочитом реду, који је објављен у „Српским Новинама". Поклон одличним -ђацима. Г. г. Живко Д. Стојковић, полиц. чиновник, Шандор Бзуер, гвожђар. трг., и Павле Милићевић, кафеџ. код „Ца рице Милице“, послали су основној школи на Сави, и то први 10 ком. врло фино укоричених књигз; други десет динара, а трећи пет, да се купе књиге и поклоне одличним ђацима о и:питу. — Управитељ школе изјављује им благодарност на пажњи према школи. Извоз говеди. Г. Министар Народне Привреде предложио је Г. Министру Финансија, да се укине забрана о извозу говеди, пошто су разлози за ову забрану престали. Г. Министар Финансија усвојио јетај предлог те ће се и званичним путем објавити укидање те забране. Паробродска објава. Сваки дан у 11 ; фсах. пре подне полази путнички салонски пароброд Дунавског Паробродског Друштва из Београда за Шабац и сваки дан у 12 сах. у подне из Шапца за Београд. Из Београда за Дубравицу пслази пароброд понедеоником, средом и субогом у 12 и по сах. после подне; а изДубравиде за Београд недељом, уторником и четвртком у 8. сах. у југро. Пошто је повољио стање воде на Сави и Дунаву то пароброди Дунавског Паробродског Друштва на време сл-ижу и то из Шапца после 5 сах. после подне, а у Шабац у 6 и по сах. после подне. ц вајцарска приплодна грла. Министарство Народне Привреде купило је у Швајцарској 77 бикова и 90 крава и јуница сименталске и швицке расе. Један део ових грла расподељен је државним и самоуправним пољ.опривредним заводима, а остатак мушких грла раздат је приватиим пољопривредницима. Служба у Београдсној Сабврној цркви. После извршених оправака иа Саборвој београдској цркви, прва литургија у њој одслужиће се иа дап рођења Њ. В. Крал.а Срби> Петрз I. - 29. јуна т. г., на Петровдан. Литур! ија ће се, услед војних парада и пријема у Дзору, одслужити поменутог дана заједно са јутрењем, а одмах после Литургије биће Благода р; ње, које ће почети у 8 часова и 45 минуга.

Царински указ. Њ. В. Престолонаследник поставио је указом: У Царинској Управи: за ревизоре четврте класе Симу Симића, ревизора исте класе главне београдске царипарвице на Сави, ло службено потреби; У београдској царинарници на Сави: за ревизора прве класе Милана Гавриловића, ревизора исте класе београдске царинарнице на железничкој станици; за ревизора друге класе Милаиа Јанковића, ревизор исте класе београдске царинармице на железничкој сташци; за ревизора исте класе Милорада Лазића, ревизора истс класе нишке царинарнице; за цариника прве класе Јована Перуничића, цариника исте класе београдске царинарнице на железничкој станици. за цариника друге класе Војина Ђуричића, писара Државног Главног Рачуноводства; за цариника четврте класе Александра Поповића цариник исте класе београдске поштанске царинарнице, сву петорицу по службеној потреби. У београдској царинарници на же-! лезничкој станици: за ревизора прве класе: Богдана Богдановића, шефа прве класе Управе Монополз, Владимира .танковића управника прве класе пиротске царинарнице и Станоја Станојевића, ревизора исте класе београдске поштанске царинарнице; за ревизора треће класе Боривоја Ценића, ревизора исте класе београдске поштакске царинарнице и Радмила Бујдића ревизора исте класе шабачке царинарнице; за ревизора четврте кл. Димитрија Радивојевића, рсвизора исте кл. београдске царинарнице на Сави и Божидара Гођевца, ревизора исте класе београдске поштанске царинарнице; за цариника треће кл. ЧедомираСтаменковића, цариника исте кл. царинарнице шепачке аде; за цариника четврте класе Душана Павловића и Драгомира Иљакића, царинике исте кл. поштанске београдске царинарнице, и за цариника исте класе Слободана Ђаковића, цариника исте класе београдске царинарнице на Сави — сву једанаесторнцу по службеној потреби; у београдској поштанској царинар ници: за ревизора треће класе Вукашина Ристића, ревизора исте класе београдске царинарнице на железничкој станици; за ревизора пеге класе Војислава Пе ришића, ревизора исте класе битољске царинарнице; за царивика прве класе Милутина Трпковића, цариника исте класе београдске царинарнице на железничкој станици; За цариника друге класе Душана Беневића, цариника исте класе Брзопалапачке царинарнице; за царипика треће класе Светислава Антонијевића, царииика исте класе београдске царинарнице на железничкој' станици и Болшдара Ивковића, цари ника исте кзасе нишке царинарнице. ! за царинике четврте класе Радослзва[ Ранковића, цариника исте класе би-Ј тољске царинарнице и Божидара Три ј фупца цариника нсте класе беог«адске царинарнице на железннчкој станици; и за цариника пете класе Драгољуба Поповића, цариника исте класе шабачке царинарнице, — сву деветорицу по службеној потреби; Земљорадници у иностранству. Г. Мипистар Народне Привреде одлучио је да пошље неколико земљорадника у Чешку, Хрватску и Словенач-

ку, ради усавршавањ-а у земљорадњи и сточарству. За ову сврху одређен је кредит од 20.000 динара. Свес/)овенсни пчеларски конгрес. Четврти свесловенски пчеларски конгрез биће у Прагу од 26 јула ове године до 3 августа. Програм конгреса је ово: Субота 26 јула: Свечано отварање. Изложба у 9 часова пре подне на Жофинском острву. У 8 часова у вече заједничка вечера. Недеља 27 јула у 11 часова пре подне, Свечано отварење конгреса у Репрезентационом Дому. Предавања. У 3 часа по подне преглед пом. дома а у 3 и по часа Банкет у часг славенских гостију. У вече: Концерат на Жофинском острву. Понедељак 28 јула у 9 час. пре подне Предавања. У два часа по подне заједнички ручак на Жофин. острву. У 5 часова по подие посета пчеланика а). В. Бенешове на Гребенках, б) у Жишкову. У 7 часова вече свечана представа у варош. позоришту. Уторак 29. јула у 9 часова. Предавања. Преглед вароши и споменика у 2 часа. Посета угледног пољопривредног добра код Прага. Посета пчеларске школе у Тејници. Среда 30 јула рано: а) Излет у варош Табор до пољопривр академије. Осматрање историјских места и споменика б) Излет лађом до Мелника, преглед винограда и винских подрума виноградарске школе. У вече чај и закуска на Жофином острву. Четвртак 31 јула рано: а) Излет у Пилзен. Преглед вароши и пиваре. Концерат у башти Лохотинској б) Излет у Трново. У вече опроштајна вечера. Петак 1 августа. Одлазак у Брне, преглед вароши и пчелар. школе. Недеља 3 августа у 5 час. по подне: затварање изложбе. За конгрес су пријављена ова предавања: 1. проф. Ал. Велфлик ц. кр. двор савет.: „О градњи ћелија.' 2. проф. Н. М. Хулагин из Москве; „Биолошки огледи, чињени на пчеланику Цар Руске пољопр. академије." 3. проф. Др. Т. Цијесељски из Лазова. „Огледи о топлоти пчела“ и „Одакле се пчеле зими снабдевају водом.“ 4. Е. Каменар из Фијуме: .Душевне способности код пчела”. 5. Д-р А. Зега из Београда: „О меду и његовим лековитим особичамаС 6. Уредник К. Мршуља из Београда: „Јулијан Љубеницки“. 7. Проф. Д-р А. Шенфелд из Краљ. Винограда: „Болести пчела" (са демонстрирањем). 8. М. Коњевић, упр. школе нз Вуковара: „Јесење спајање кошница". 9. проф. Д р А. Велик: „Одакле пчеле доноев восак. 10. М. Мартиновић из Босан. Крупе: „О развићу пчеларства у Босни. 11. застулник Словенаца. Крањска пчела и пчеларство код Словенаца. 12. Ј. Марцинков: „Пчеларство код Галичких Руса". 13. Иво Антониоли из Задра: „Пчеларство у Далмацији. Сем ових пријављено је још неколико предавања од сгране чешких, моравских и шлескнх пчелара. Вереки. Госпођица Мица кћи г. Милутина Станојевића, трговца из Зајечара и народног посланика, верила се са г. Миланом Стевановићем, окр. деловођом из Врање. Наша честитања. Венчање. Г. Цг. Рудолф Кениг. лекар из Беча, венчаће се у уторак 1. јула т. г. у