Трговински гласник

Број 146.

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Страна '6

зивао на мађарско државно право ! стро-угарске монархије били удобанио му је најслободоумнији мерен*', на сваии начин у интсреминистар правде Гсза Полоњи, да| су мира потпомоћи те захтеве"

)е то државно право историјски фолзум, а Карл Етвеш. најјачи ма ђарски правник, да је наведено државно право политичко хохштаплерство. Кад је Векерле, помађарени Немац, приметио, да ће критику и даље у овом жанру про дужити и кад је сазнао. да је посланик Јован Хок записао чак и хитму интерпелацију у знак одлучног протеста против анектирања Босне и Херцеговине, позивао је Хока к себи и казао му је онако швапско цинички. да Не га у сабору јавно жигосати као српског плаћеника — ако од интерпелације не одустане. Ови наводи доказују, да др. Антал Калмар није усамљен, а уједно и лепо карактеришу то мађарско државно право. Ну осим свега тога к ја имам свој поглед о државном праву једнога народа на покрајине, у којима тај народ нема своје староседеоце. Такво др жавно право није ништа друго, до болестан изум шовинизма, одпегован софизмима. Просто рсчено: луд прохтев још луђег фуро ра. 1 !леменити гроф боље би у радио, да је отворено призиао, да је Босна и Херцеговина отета на темељу права јачега и да Не их на темељу јаче песнице и држати. То и само то говори у прилог његове софизмалогије. Са свим је појмљиво, што племенпти гроф избегава споменути право јачега као мачак врелу кашу, јер је све стан тога, да баш то и јесте оно, што му не да мира. Снага пссни це Нудљиве је природе. Наступила је промена у времену. Ја пријатељски одано уверавам грсфа Апоњија, чији сам политич ки пријатељ доскора био, да право песнице не гозори у корист Мађара. Босна и Херцеговина нити је имала нити има староседеоце Мађаре и Немце и нису биле никад Аустро-Угарске покрајине. Босна и Херцеговина насељене су чистим Србима, биле су српске и биће српске. Тамошње Мухамеданство је створила најезда Турака а каголичанство најезда Аустро Угарске. Обе вере су тамо само последица пропаганде као и Бугараштво по Македонији. Све је то пролазан успех и ништа више. Вода ће тећи куд је текла. -- То је природан закон и право. Циљ чланка грофа Алберта Апоњија жели да одгурне Мађаре од Тројног Споразума. Гроф Алберт Апоњи и не при мећује, како је класично комичан, кад позива мађарски народ на борбу за албанску слободу, а ње га ритера слободе лупају о ледину из парламента своје рођене о таџбине. Он мирном душом гледа Мађаре у тами ропства. За мађарску слободу он нема поклича. Никола МарковиН

Сад се тек види зашго је руски амбасадор у Бечу Шебеко пре дан два посетио грофа Берхтолда.

из трговше шт

ПРЕГЛЕДЈОГАША. Нова велиноиздајничка парница у Загребу. „Застава - пише: Осечка „Народна Одбрана 4 доноси оптужбу против Јакова Шеферз и Рудолфа Херцигоње. Та је оп.тужба у „Обзору“ била за плењена. Државни одветник тужи Ја Представка, коју је ТргоБачка Комора кова Шеферз, ученика трговачке шко упутила Господину Министру Гра1јевина ,, Загребу, да је хтео да убије бана о вбзи Дојрана са старим границама Србије Шкерлецз 7. (20.) ма]а о. г. и да ]е у л . гг Т У сврху почео да вуче из џепа ре Приликом нашег бављења у Дој- волвер1 којем је бил0 6 набоја Ше . рану, тамошњи трговци жалили су фе је 19 годинз р фа Х ерцегонам се да имају великих тешкоћа 1њу . коме је било , 8 годииа> и да У Р ад У са ста Р им краЈевима, јер не је Шефера наговарао да убије Шкермогу да довозе рооу, коју тамо к)'- ле11а и том приликом говорио му је, пуЈу директном железничком лини- да ће Србија прискочити у помоћ ако;

јом Београд— (старих граница) Ђевђелија—Карасули—Дојран, не го се мора роба истоварити или на станици у Струмици или Ђсвђелији па одатле иде за Дојран, ко лима, плаћајући при том 3 до 3 и по дин. од 100 кила робе за превоз. Ове тешкоће око преноса робе отежавају међусобне трговзчке релације Дојрана и старих граница, ге су опи приморани да и даље раде са Солуном. Међутим, кад би наша Жеље зничка дирекција успела код Дирекције Жељезница Солун-Цариград, којој припада крак од 40 к. м. Карасули-Дојран, да ова транспортује сву нашу робу без претовара код Карасули, онда би на ша роба путовала директно из старих граница за Цојран преко Карасули-Дојран, у пломбираним вегонима. На станици Дојранској, која је на Грчкој територији, тамошње грчке царинске власти, констатовале би да је та роба српског порекла и дп иде за Србију, (Дојран) и не би имале наплатити никакву царину, и на тај начин

дође до рата. Ако се буду убијали властодршци, створиће се у Хрватској неред, којим ће се изазвати опшги рат у којем ће Србија помоћи Хрватима да се ослободе. Још каже оптужница, дајеХерцигоња пред више људи говорио, дасесилом мора спровести уједињење Србиј. и Хрватоке и да ће до тога доћи природним развитком за неколико година. Хрвати су дужни да изводе атентате против високих особз: Франца Ферди нанда, грофа Тисе, Хедервзрија и свакога бана, јер су они непријатељи Хрватске и мрски људи. Херцигоња је тобож рекао да Франц Фердинанд мрзи Хрзате и да им је непријатељ, па да због тога има разлога, да се против њега изведе атентат, јер ако он засе-| дне на престо, владаће апсолутистички. Атентатима ће се публика приправити на велике догађаје, па кад дође српска војска, лако ће се дићи узбуна. Херци гоња је препоручивао, да се у Амери ци нађу атентатори и да се народ задобије за револуцију, па да се уста-ј нак дигне у згодзи час и изврши уједињење Хрватске сг Србијом. У ту сврху да се оснује књижевно друДојран би могао на лак начин да1 штв0 ' к0 Ј е ће образовати револуциодовози робу из Београда и ста- |,а Р це - Јединство Хрвата и Србз не рих граница много јефтиније и значи . да би Хр ва ™ д° шди под српску брже, него колима нреко Стру-! власт - нег0 6и то оила Ј една д рл< ава ;

мице. Ове би нарочито биле корисне за монополисане артикле, који долазе из Ђевђелије такође сувим плаНајућп при том скуп подвоз до 3 дин од 100 кила. Ако би се успело да се уведе дирекпн саобраћај између Дојрана, преко Карасули са старим границама, онда тим путем ишао би извоз сзеже рибе, који Је врло знатан и требало би само који

а српски престолонаследкик ]е тако слободоуман човек, да би се одрекао престола, кад би знао да Срби желе републику. Хрвати би 6 ијји равноправни са Србима. Атентатима би се то ускорило, јер би се дигла буна, а онда би дошла у помоћ Србија и Ру сија — Тако гласи оптужница, а сведоци су: Маркјан Јакшић, Јанко Бедековић, Антун Јелиновић, Јосиф Кон, Иван Кир, Александар Хакер, Ана Милер, и Милан Бошњак. — Херцигења је приватнк ученик трговачке

вагон нарочито удешен за извоз свеже рибе, (како се то практи- зкадемије у Загребу. кује за свеже месо) и онда би та' риба могла у свежем стању да се

Тројни Сг&ез и Балкан.

лики трафик компанији. која екс плоатише ту пругу, разнили би се наши међусобни трговачки односи, а Дојрану би се пружила могућност да што више искористи богатство, које му дајс његово језеро. Јер сад услед тешкоћа у преносу, риба се извози врло мало у кошевима и то за оближње пија Бечка „Н, Сл. Преса“ доноси ц е> што разуме се далеко је од оово: „Са нарочите стране дозна Н цга кад би се извозило желез-

прода|е на свима пиЈацама нових . . г 1 1 1 Аустро-талиЈанске намере на Балкану. и старих граница где се она нео бично цени. Париз 3. јула. На овај начин пружио би се ве- „ Журнал де Деба и има вест из Берлина да се у тамошњим

Русија и демарш Аустрије.

дипломатским круговима проносе гласови, да су се Силе 7ројног Савеза потпуно споразумеле у питању успостављања реда на Балкану. Мобилизација италијанске војске врши се са пристанком Аустри)е и Немачке, то се за то мисли, ако Је Аустрија заиста пристала на ову мобилизацију, то значи, да је Италији оставила потпуно одре

јемо, да Русија. спрам запетих од- ницом. носа између Србије и Аустро-Угар- ЈУ1и смо уверени, да Не горња п 1 ене руке за Албанију, али, да ске, заузима ово гледиште. компанија, у свом сопственом ин - Ј°ЈЈ е У замен У за Ио признато, Ј уси/а сс нси/а, ()а /\усШро~ тсрссу усвојити прсдлог нншс /7и• | врша конПЈролу и полицијски гарска нвј\б постивљати никакве р еН ц Н ј е само је потребно да се з,т на дзор у извссним другим кразахтеве, који би на ма који начин т0 д Н р’ еК ција обЈ^ати званично и Ч евама на Балкану. Исти берлинпретили националној самосталности Т р ажи директан саобраћај. ^*”""" п Русија ће, ако би захтеви ау-\

ски дописник још дознаје, да је\ између Италије и Аустри/е већ закључсн споразум односно ман -ј

дата, по коме би Италија могла да врши полицијски надзор V Албанији. У овдашњим добро обавештеним круговима налазе, да оваке вести треба примити са највећом резервом, јер. све ако би ово заиста и било жеља Италије и Аустрије , не треба заборавити, да у Европи осим Тројног Савеза постоји и Тројни Споразум, који никада не би дозволио овану акцију Италије и Аустрије на Балкану.

АУСТРИЈА И СРБИЈА. (Извештај Српског Пресбироа) Интерпелација у Угарском Сабору. Ђудим-Пешта, 4 јула. Данас у парламенту поднели су интерпелације: Менеши о ситуацији у Босни; Раковски о завери у Београду; граф Андраши о спољној ситуацији. Све ће интерпелације бити дискуговане ндуће среде.

Босна и Херцеговина. Срби код гроФа Тисе. Будим-Пешта, 4 јула. Вођа српске народне странке у босанском Сабору г. Димовнћ и г.г. Докић и Васић стигли су синоћ из Сарајева. У подне они су посетили грофа Тису у парламенту. Г. Димовић, у једноме говору, изразио је грофу Тиси, у име српске народпе странке своју најтоплију захвалност за изјаву, коју је он учинио у мађарском парламенту односно ситуације и детаља у погледу помашања према Босни и Херцеговини. После страшнога атентата, рекао је говорник, десили су се изгреди и српски народ у Босни и Херцеговини била је обузела зла слугња. Говор председника мпнистарства дошао је као сунчани зрак. У томе говору ми смо чули паметне речи једнога државника без предрасуда. Његове речи, које се одликују великом нравичношћу, нашле су рздосног одзива чак и у најсиромашннјој српској колеби у Босни и Херцеговпни. Српски народ из Босне и Херцеговине сећаће се тих речи и у то име изјављује му своју најтоплију захвалност. Гроф Тиса одговорио је, изразивши своје најживље задовољство да су његове речи нашле такав одзив признања. Потребно је, продужује гроф Тиса, да V таквим моментима човек суди хладно и праведно. Наше држање, за које се признаје да је било да сада добро, продужићемо. У Босни треба поступати на основу принципа једнакости и правичностп према свима трима исповестима. Све три вероисповести требадабудупозванедахармонично кооперишу у државном животу Босне, ради напретка двеју земаља и ради славе двеју држава монархије. За примену тих принципа председник министарства употребпИе свугде свој утицај. Ви можете бити сигурни завршио је гроф Тиса, да ви имате у мени једнога пријатеља, који ће учинити за вас све што може хладно резонујући и са топлим срцем, о чему Неге се уверити првом приликом кад буде наступнла заједничка акција. *