Трговински гласник

Страна 4

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 146

Хрватсна и Славонија Захвалност Срба Тиси. БуОим-Пешта, 4. јула. Посланици Душан ПоповиН и Мажуранић, чланови срнеко хрватске коалиције изразили су грофу Тиси у име Срба, који припадају коалицији захвалност, за шегову изјаву, коју је он ту скоро учинио, додавши да ће ова захвалност наћи одзива у срцима Срба у Хрватској ДОГАЂАЈИ НА БАЈ1КАН!/ (Извештај Сриског Пресбиро-а) Меморандум цариградске патријаршије. Цариград, 4 јула. Према аутентичним информацијама из гштрнјаршиских кругова, меморандум, који ће бити предан европским кабинетима преко грчких свештеника са резиденцијом у престоницама шест Великих Сила, излаже порекло, узроке и детаље грчке емиграције, формулише читав низ захтева, којима се на име тежп да постигне интервенцмја Сила да би се очували живот, част и имања Хришћана, а нарочиго Грка, у Турској. Енциклику упућену ноглаварима автокефалних православних цркава предаће у Атнни, Петрограду, Букуреш гу и Беогр ду нарочите свештеннчке делегације. У енциклицп се захтева потпора цркава у горе изнетом циљу. Грчко-турски односи. Цариград, 3 јула, Први правни саветник Порте отпутовао јс у Смирну, да реди-1 гује компромис о нанменовању' швајцарског изборног судије, који треба да буде прпдодан гурско грчкој комисији зл исељенички покрет, и да прецизира његове атрибуције.

склоништа у влроши. Друге иородице осгављају Драч. Међу добровољцима, којих има на 150 — Румуна, Аустријанаца и Немаца — појавило се извесно незадовољсгво, услед рђавих услова за становање и за исхрану. Многобројни добровољци враћају се у своју отаџбину. Један велики број Миридита напустио је Драч. Кристомеско, банкар и повереник румунске владе, постављен је за кнежевог тајног саветника. Рад бугарског собрања. Софија 5 јула, Јучерашња седница у Собрању протекла је у непрекидној ларми. Посланици из опозиције протесгвовали су сваки час због гласања од прошле среде, а нарочито кад су видели да су званичне новине доиеле краљев указ. Два посла ника искључена су из три седии це. Председник министарства пориче да је извукао револвер у мо менту гласања и рекао је: Ја се нећу бранити оружјем, мене ће сама Бугарска бранити. Бугарско-румунски погранични сукоб. Софија, 5 јула ; Бугарска Телеграфска Агенција јавља: На осиову накнадних извештаја изгледа утврђено је, да је напад на бугарску пограничну караулу од сгране румунских трупа био у напред опремљен. Али, благодарсћи мирном и паметном држању бугарских војника, који су се по вукли на извесно одстојање од карауле, није било људских жртавз. Од бугарске стране чини се све; што је могуће, како се оваки догађаји пе би понављали. Министар војги упутио је нове наредбе војним Јединнцама на граници, рекавши им, да се уздрже од сваког корака, који би могао дати повода новим инцидентимм.

Цариград, 3 јула. Уверавају на обавештеном ме сту, да је грчки посланик Панас учинно јуче корак код великоп везпра. Панас је изјавио, да је инцидент према грчком консулу у Ајвали до крајности озбиљан иј захгевао је да кривци буду каж-| њени. Цариград, 3 јула. Уверавају, да је Порта решила; да отвори конзулат на Криту. , Наступање Епираца. Рим, 4. јуна. Агенција Стефани јавља из Валоне под јучерашњим датумом (10 сати вече): Епирци, који су добили 4.000| регуларних грчких војника и 4ј топа, као појачање, у изгледу су да ускоро заузму пролаз Логара. Арбанашки мајор Хусни предузео је команду места, коју му је пре дао холандски командацт Слисе. Ахмед ефендија предузео је команду владиннх трупа. У вароши је мирно.

СМ0ШЈ1ИСТ0В1 Залону ћо бранити Италија. „Кориере дела Сера“ у другом извештају свом јавља, да је нови албан ски министзр иностраних дела Фаик-бег изјавио, у једној седници под пред-1 седнишгвом кнеза Вида, да не треба тражити помоћ од Европе и не треба преговарати са побуњеницима, него напасти их у згодном часу. Ми имамо преко 160.000 људи, добрих бораца, рекао је Фаик-беј, г.а их треба сједннити са аустријским, немачким и румунским добровољцима и с нашим жандармима и, кад наступи половина муслимакског Рамазана напашћемо тада арбанашке побуњенике, пошто они, као верни мухамеданци, неће бити у стаљу да издрже велике борбе, јер ће бити ишемогли од глади н поста; сигурни смо да ћемо их тада победити и отерати тамо далеко иза Растбула. Тиме ћемо учинити крај побуни у централној Албанији, — А Валона? — упитаће неки од његових колега.

Санкција закона о бугарском зајму. Софија,4 јула, Краљ је потписао указ и на тај начин санкционисао закон о зајму, који је Собрање вотирало. Кнез Вил>ем без одбране. прач, 4 јула. Све се већма шири глас да ће побуњеници напасти на варош, у след чега становништво обузима паника. Многобројне породице из околине стигле су већ и траже

— Валона интересује много Италију да би она могла остати равнодушна кад би је Епирци напали. Ако ми 'не успемо да код Валоне победимо устанике и кад погубимо све наше војнике Италија је ту преко пута да поШаље свбје у одбрану Валоне. Но та италијанска интервенција и зазвала би сличну акцију Аустро Угарске у северној Албанији. Стога Италија ваљда се неће одрећи свога про грама и свога тледишта, да Албанија мора бити међународна. Од ње се не

сме начинити опасно поље аустро-италијанске суревњивости. Расположење у Београду. Под тим насловом доноси , Најес Будапестер Абендблат" допис из Београда, у коме допису, између осталог наводи, како се данас у Београду чују само ове две речи: Шваба и монитор, јер се проноси глас, да ће се дунавска флотила појавити пред Београдом. Срби I је се страшно боје. Дописник за тим истиче, да је ред и поредак приликом Хартвиговог погреба оио одличан и да би се угарска полиција, па и пу блика, могла у Београду много поучити. Полицијски органи били су пуни такта, а публика је мирно сгајала по улицама и посматрала величанствен погреб. Затим дописник прича, како се био пронео глас, да ће Срби напасти на аустро-угарску колонију. Показало се да је тај глас био неистинит, али су многи чланови аустро-угарске колоније провели ту ноћ у највећем страху. Потпуно је неистинита вест бечких листова да су београдски трговци решили бојкотовање Аустро Угарске трговине Тргозачка и Занатска Комора издале су протест против таквог бојкота. Најзад дописник саопштава да је разговарао са секретаром трговачке коморе доктором Костом Јовановићем, који му је рекао, да је Србија вољна дати устулке Аустро-Угарској у новом трговинском уговору, очекујући да АустроУгарска одобри слободан увоз меса из Србије, и да је била кругша погре-^ шка аустро-угарске дипломације, што је трговинска питања увек мешала с политичким. После овог разговора дописник је вели отишао у Москву, где му је кел-ј иер — кад је дописник затражио једну анзис карту — донео карту, на којој! је слика: улазак Краља Петра у Босну... Ето — како је рзсположење у Србији — ззвршује дописник.

Привредног Одбора тога Одељења част нам је известити Вас. да ћемо се радо одазвати Вашој жељи и ревносно пропагирати кроз све друштвене слојеве за Ваше патриотске идеје. Да би могли ово и у дело привести а на предлог нашег члана Управе, г. Мила Радојковића, ми смо изабрани као најбољи пут ово: Ћупријска Штедионица изда голишње својим комитетима до 10.000 комада меничних обрачуна, међу којима је највећи број наш призредник ’са села. На полеђини тих обрачуна Штедионица би наштампала један апел иа све родољубе, да извор српске снаге лежи у селу и да је рационална земљорадња најбоља одбранбена снага, без које нема живота трговини и индустрији. С тога смо слободни послати Вам један примерак тих обрачуна с молбом, да на истом копирате шта би требало наштампати, па нам исти вратите на даљу нашу употребу. На име сталне годишње помоћи,) на ту сврху, одредили смо 10) — динара, коју Вам суму у прилогу овога писма за ову годину шаљемо у готову. Дин 100 — (сто) с молбом за одговор о пријему новца". С поштовањем Ћупријска Штедионица Председник Миј. Ђ. Миленковић, с. р. Члан Управе М. Ђ Радојковић, с. р. Одељење је Штедионицу уписало за свога члана добротвора са сталном годишњом псмоћи од 100 — дин. и изјављује јој и овим путем на овом племенитом делу и на искреном заузимању око образовања иашег привредног подмлатка своју најтоплију захвалност. Буде ли се само незнатан део оних, аа чију се помоћ Оделење обратило, повео за примером Ћупријске Штедионице, благотворни рад Одељења биће убрзо крунисан најсјајнијим резултатима. ДНЕВНЕ ВЕСТИ. Помен пок. Хартаигу. Јуче је у Саборној Цркви био седмодневни помен пок. руском посланику Н. Хартвигу. Овоме помепу присуствовали су: ЕБ. К. В. престолонаследник Алекса.чдар, председник владе г. Пашић са свима министрима, члапови дипломатског кора, виши официри и чииовници и маса ггријатеља и поштоваоца пок. Хартвига. Добротвор Привредног Одељења Београдске Трговачке Омладине. Да би свој рад на одашиљању питомаца у иностранство на изучавање разних трговина и заната, а нарочито пољопривредне праксе, проширило што више, обратило се је Привредно Одељење Београдске Трговачке Омладине циркуларима свима учитељима, свештенииима, држ. економима и корпорацијама у земљи и најтоплије их замолило да га у том раду помогну. Овај апел Одељења нашао је код већине оних, на које се је Одељење ообратило, на врло леп одзив а без сумње ће бити од неоцењене вредносги за будући рад Одељења на општем народном добру. Ћупријска штедионица је такође једна од оних, која је у потпуном смислу речи схватила важност и општу користтога рада и поводом управљенога јој апела послала је Одељењу писмо ове садржине: Привредном Одељењу Београдске Трговачке Омладине. Београд. Потврђујући пријем послатих нам два циркулара се прилозима и извештајем

Одељење и овом приликом моли све родољубе да га у свакој прилици и с^а ком препоруче и да се свако за ближа -упутства обраћа директно њему. Нови питомци Привредног Одељења Београд. Тргозачке Омладине. На препоруку г.г учитеља Мих. А. Вујанца, ..име Поповића и Нинка Цветојевића и свештеника, г. Миловоја М. Петровића, примљени су за питомце Привредног Одељсња Београдске Трговачке Омладине: Војислав Миповановић, из Смелерева, Милојко Миловић, из Трнаве, Миленко Радољић, из Чачка и Стеван Лукић из Београда. Сви су ови питомци отпуговали у иностранство на изучавање одређених им трговина, и заната и Одељење им жели сваку срећу и добар успех. Као шго је познато, Привредно Одељење Београдске Трговачке Омладине прима за своје питомце сву вредну и честиту децу и младиће без обзира на сталеж и материјално стање њихових родитеља и шаље их у иностранство на изучавање разних трговина и заната и на практично усавршавање у рационалној пољопривреди. Ко дакле жели своје дете поверити Одељењу, или ко жели туђе дете препбручити, таЈ' нека"се обрати директно, усмено или писмено Привредном Одељењу Београдске Трговачке Омладине и дббиће сва потребна упуства. Прослава двадесетпето-годишњице Шабачке Трговачне Омладине. Ретка је и сретна она хумана установа/која дочека двадесетпето-гоДишњицусвога постанка и кбрисног Делања по себе и друштво. Једна од тих ретких и сретних установа јесте и Шабачка Трговачка Ом-