Тренут вечности : песме

146

(Само један шатор Амазонке стоји,

Као да се бомби усамљен не боји; Ка шатору томе, што је стајао тако, Амазонка сама ишла је полако...

=

Још се тамни вео Није с неба диго, Кад је и Алија Већ у табор стиго...

Алија. Алах нек је с тобом, јЈунакињо стара, Поздравље ти носим Од мог господара

Кара-ђЂузија. Нек је хаирли селам, Бог је господ свима; Ал, где среће нема, Шејтан посла има !

Алија. Твом табору пустом Једина је мана, Што витези твоји Ту немају стана

Кара-Ђузија. Зато што им овај Не беше по вољи, Добили су они (танак много бољи.

Алија. — У мешини овој К'о олово тешке, Саиф ти је посло Три главе витешке ..