Тренут вечности : песме

24

По кућама српска чељад Ил болује, ил умире...

Место оне веселости,

Што се пређе тамо чула, Кроз улице Београда

Свака песма изумрла...

>=

„Ускрс! Ускрс!“ — кроз сан чујем, И без даха и без гласа,

Иза сна ме звона буде, Већ обносе Христа Спаса!...

Музика се крфска чује, Ускршња се песма вије, Крф прославља светли празник

Ал Србину Ускрс није...

Још Србину Ускрс није, Да се своме дому вине, Још је Српство на распећу, Без слободне Отаџбине...

»

С гвоздене се клупе дигох, Под умором бола свладан,

Пођох некуд, ни сам не знам, У туђини коме јадан...

И међ браћом својом амо,

И по срећи и судбини; Нема за ме пријатеља,

Тешко мени у туђини!...

(219)