Тренуци и расположења

РАСПОЛОЖЕЊА 135

Ти си моја највиша врлина

И моја страст понајвећа;

Ти си туге бездане долина

Са небом вечних пролећа.

Ти си оаза сочна

Где се дух мој одмара

Од својих хаџиских лутања,

Чистота беспорочна

Материнских недара

И раскрсница мојих предугихрпутања.

Ти си утока брига, стрепња и терета, Ти си извор сумња, патња и недуга, Ти си два крила џиновска мојих полета; Ти си удеса мојег огромна оструга, Што руку моју реже и крвави.

Ти си ризница откровења

И снова мојих видик довек плави,

И страшни жрвањ уништења.

Неисцрпни си пехар горчине

Из којег се напајам,

И буктиња сред помрчине

С којом се не раздвајам.

Ти си бистри кладенац мојих радости И црно језеро мојих болова;

Источник мутни свих мојих слабости

И гнездо чежња — поносних ждралова. Тајиш ти преступе све и све благодати, Мегера ти си зла и понајбоља мати.

Кошница си пуна, где су све сласти И мириси цвећа сабрани;

Расадник заблуда и свих пропасти

И угар још непоорани.

Ти си несаница мојих огњиште;

Грех си мој чист за испаштање, Сукоба свих си ти страшно поприште; Ти олакшање и праштање.