Тренуци и расположења
140
ДАНИЦА МАРКОВИЋ
Богатство ми је немерено.
Победа моја у те часе
Сја над животом суверено,
И свешта моје биће да се
Са сутрашњицом бори мучном, Прегнућем свежим, снагом тучном.
И на врхунцу своје моћи,
Међ' сазвежђима својег дела, Царује машта моја смела,
У ове моје сјајне ноћи, Победница над свим ја где сам, Знам и осећам да. „Аз јесам“...
ПЕСМА ПРЕГАОЦУ.
Дело је твоје насушна погача бела,
Оно храм горостасни и величанствени;
Кад слика, пред којом задршће душа цела, Ил мелодија склад, благ и тајанствени. Кад пут широки којим нараштаји газе
Или хајдучка смера, врлетне, уске стазе:
Оно је златни плод у винограду грозном, Оно брод поносни што сече океане,
Мелемна песма, у веку нашем нервозном · И зида кинескога стамене, древне бране; а Пирамиде, спомени фараонска сјаја И машина — орао, небо што осваја.
И Јие
та
4 ИЦ
Дело је твоја заветна, светла задаћа Свештеника, што на пир иде људождеру. Твоја се мудрост прошлости давној обраћа Да на искуству старом сагради нову веру. Ти ниси с природом у боју малаксао, |
И земном шару свем други си облик дао.
Ти што си многи вековни сан остварио И жртва смелости био си много пута,