Тренуци и расположења

140

ДАНИЦА МАРКОВИЋ

Богатство ми је немерено.

Победа моја у те часе

Сја над животом суверено,

И свешта моје биће да се

Са сутрашњицом бори мучном, Прегнућем свежим, снагом тучном.

И на врхунцу своје моћи,

Међ' сазвежђима својег дела, Царује машта моја смела,

У ове моје сјајне ноћи, Победница над свим ја где сам, Знам и осећам да. „Аз јесам“...

ПЕСМА ПРЕГАОЦУ.

Дело је твоје насушна погача бела,

Оно храм горостасни и величанствени;

Кад слика, пред којом задршће душа цела, Ил мелодија склад, благ и тајанствени. Кад пут широки којим нараштаји газе

Или хајдучка смера, врлетне, уске стазе:

Оно је златни плод у винограду грозном, Оно брод поносни што сече океане,

Мелемна песма, у веку нашем нервозном · И зида кинескога стамене, древне бране; а Пирамиде, спомени фараонска сјаја И машина — орао, небо што осваја.

И Јие

та

4 ИЦ

Дело је твоја заветна, светла задаћа Свештеника, што на пир иде људождеру. Твоја се мудрост прошлости давној обраћа Да на искуству старом сагради нову веру. Ти ниси с природом у боју малаксао, |

И земном шару свем други си облик дао.

Ти што си многи вековни сан остварио И жртва смелости био си много пута,