Тренуци и расположења

РАСПОЛОЖЕЊА 14:

— Често и мучеништва нимбус те зарио Но ниси остао постидан ни тренута.

Дело је твоје израз смисла земљинога, Значај човечјег ја и наслућење Бога.

Но везао ти ситни филигран у злату,

Ил руком жуљевитом управљао ралом, Градове подизао за славу ил плату,

У помоћ притицао невољном и палом; Било да мермер хладни собом оживљујеш Или будућност бољу човечанству снујеш;

Нек љубав, дужност ил славољубље те води Велик си и заслужан да те греје сунце. Стазе су твоје смели путеви слободи;

Дух твој осваја далекосежне врхунце.

Моћ ти се огледа у Панамском Каналу.

И чин је сваки твој стремљење идеалу.

На лешинама, с којих кужни задах веје, Недуге људске учиш и лека им тражиш. Рука твоја и ум твој благодати сеје:

Ти наду подижеш и очајање блажиш. -

На пољу мисли људске бразде урезујеш И умом просвећеним век за век везујеш.

Кад човек један, ил покољење једно, Ил' народ цео, што га сажиже чезнуће; Кадрог за подвиге и жртве недогледно Креће те исконско и борбено прегнуће. По образу твом и прегнућу кроз многа Столећа човечанство је саздало Бога. ·

Нек дело је твоје слаби жижак уљани,

Нек је буктиња сјајна ил блистање зоре, Нека си трудбеник скромни, кротки и незнани, Ил нек дарови твоји седма чудеса творе, Идејом човека прожман си и озарен Достојан части што творцу лик је твој подарен.