Тренуци и расположења

10

ДАНИЦА МАРКОВИЋ

ДАЛМАЦИЈИ.

(О, земљо чари и небесна баја, Питомих лука, где вечно пролеће

У величанству свога ведрог сјаја Смеши се зраком надземаљске среће, А из Леванта тихи ветрић струји

У сусрет шуму што са мора хуји;

Где смоква слатка и маслина плодна Питоме гране повиле под родом; Под пуцем једрим пада лоза родна, И галеб кружи над широком водом, А по драгама жарка песма звони; Где приморкиња бело стадо гони.

И над свим овим где море бескрајно Валима снажним, без краја и реда,

" Обале бије монотоно, трајно,

И, перућ жало, вечност приповеда, А мрко грање чемпреса висока Везује поглед задивљена ока!

(О, земљо дивна, ти ми ниси знана! Тек путник који, млади или стари,

Из удаљена долазећи стана,

Причао ми је лепоте и чари

Што твојим дивним сагледб је крајем; Ал' ја те, земљо сјајна, не познајем.

Ти, земљо лепа, где пролеће цвета, Где талас жалу бајку приповеда, Где у светлости теку бурна лета, А у пучини вечност се огледа,

И где предања још чува нација, Поносно ти је име: Далмација.

Једнога, можда, врло блиског дана, Доћићу и ја на обале твоје, С једном од оних невидљивих рана,