Тренуци и расположења

~

ТРЕНУЦИ 1

Да тамо трајем горке дане своје Што удес зао уме да додели Срцима које судбина уцвели.

Доћићу и ја; ал не као други,

Да смрт победим ил уживам чари, Већ да бесциљан живот пуст и дуги (Док самрт други, бољи не подари), Чувајућ спомен светао и чедан, Вежем за хумку једну и гроб један.

ГДЕ СТЕ ВЕДРИ — ФЕБРУАРСКИ ДАНИ!

О, где сте ведри фебруарски дани,

Кад први осмех ведрога пролећа

Измами цветак љубичице рани,

И чио пастир са широких плећа

— На поздрав топли, ким га здраве зраци Усхићен силно, кабаницу збаци»!

Кад смо кроз поља, још пуста и гола, И шуму ретку, још неодевену, _

У врелом миљу, притајеном пола, Шаптали љубав и жудњу скривену. > А крај нас шумно журила је река,

Пут циља свога, низ поља далека.

Кад је лахорић у несташну лету Мрсио косу и њему и мени,

И одлетао од цвета ка цвету, Као претеча лептира малени',

А ми смо, срећом озарених лица, Дисали мирис првих љубичица.

Сад, у априлске, сјајне дане ове, Кроз иста поља усамљена блудим,

А свежи спомен у прошлост ме зове, И њиме живим, мучим се и жудим, И берем цвеће што ливаде шара;

А цвет са цветом тихо разговара.