Тренуци и расположења

12

ДАНИЦА МАРКОВИЋ

Ту, покрај реке, у оближњем лугу, Песмицу славуј у тузи извија,

— Као у одзив на мој бол и тугу А јоргован се над потоком нија,

И његов мирис на све стране струји, Док рој пчелица хармонично зуји.

Ни једног цветка љубичице смерне!

— По густој трави красуљак се бели О кратки часи среће неизмерне!

Јесу л ме клетвом Бог ил Усуд клели, Да сад, кад са свих страна песма звони, За вама моје око сузе рони2!

Из душе моје одбегло пролеће,

И цветна поља гробље ми се чине; Помрачен поглед привиђења среће, И чудни звуци брује из даљине, Као опело моје среће кратке

М успомене на часове слатке.

Ко мразовити дах да веје студи Из ових поља где је радост сјала; И бол и слутња раздиру ми груди, А тмина густа на душу ми пала: Осећам смрт где пузи као змија

И гаси наду, што већ слабо сија.

ПРВИ ПРОЛЕТЊИ ВЕТАР.

Први пролетњи ветар са задњим, млаким снегом Збриса траг наших стола кроз ливаде и гај, И сад пољима равним и одевеним брегом Од зеленила јасног одбија ведри сјај.

Ал сад кроз ову раскош очајна ходим сама; — Жубором воде и песмом оживео је луг Ја сјаја не видим тога — у души ми је тама Јер место тебе, друже, бол ми је сада друг..

Ма 5 5

– раањаа