Тренуци и расположења

ТРЕНУЦИ 18:

НА БУНАРУ.

У ведри дан што наговештава пролеће Друмом широким ишли смо покрај ливада. И са клицима обесне, детињске среће Здравили пастире младе и њихна стада.

Идући тако путем у веселу ходу, Стигли смо, усхићени, до једног бунара, И наднесмо се над мирну и тиху воду Извора што гаси жеђ уморна овчара.

И дишућ мирис расцветаних љубичица, Што свежи дах гоњаше из оближња луга, (С осмехом блаженства огледали смо лица На тихој површини воденога круга.

Ал у том часу жеђ нас је морила љута; Жарка се жеља јави да је утолимо; И ти спусти ведро; за неколко тренута Свежу воду писмо, да жеђ угасимо.

Угасивши жеђ љуту пресићени смо стали,

С утољеном жељом дубоко оданули,

И заједничком мишљу смо се погледали, Па, приступив бунару, над воду се нагнули.

Ал у дубини плахи се колути вили. Невино задовољство што нам радост чини Изгубили смо! Жеђ љуту смо утолили; · Ал доле, на усталасаној површини,

Ах, не могосмо више огледати лица... И залуд сва лепота пролетњега дана, И свежи мирис расцветаних љубичица, И нежна песма из пастирска стана...