„Уништење естетике“ и демократизација уметности

вања која нужно иду са сваким реформаторима, али време, којеје најбољи и најправеднији судија, и које каже увек последњу реч у људским споровима, скресало је оно што је било излишно и што је штрчало, и све довело на своју меру. Наћеп* §иа Ша IЉеШ. Данас, ретко ће ко устајати да говори како је књижевност једна забава богатог и беспо сленог света, недосгојна озбиљних људи, као што ће се ретко наћи ко да тврди да књижевност нема никакве везе са животом, и да уметник нема ништа друго да ради но да сеева свој сан лепоте, као да нигде ничега и нигде никога нема на земљи. Али ипак, од потребе је да се те заблуде једном за свагда истисну, ваља да се једнодушно увери да је уметност највиши живот човечанства, најлепши израз човекове особености, једна од најблагороднијих сила друштвених; ваља да се види да није истина да демократија води рачуна само о материјалном благостању, да је немарна у уметности, и да тражи униформисање свега, па чак и талената. Не! велики покрет човечанског ослобођења који се сорема неће само промене законских формула у производњи и подели добара,није само једно Ма§ - еп &а§-е, како се брутално рекло у Немачкој, но нов поглед на живот, дубока промена, и умна, иморална, и естетична.

26