„Уништење естетике“ и демократизација уметности

31

и лична оригиналност нису да.че да се расцветају, и која су пали као побеђенн и прегажени у једном свету где је права уметност разведена од живота.

И други модернн »мецена«, држава, оваква каква је. кастинска, махом само порезннк и жандарм, не утиче ни мало боље на развитак уметности. У појединим земљама постоји такозвани буџет уметности, али он је двадесет пута мањи но војви буџет. Мирољубива и неутрална Белгија даје на војску 50 милиона, а на уметност свега 3 милиона, И оно што она помаже то је једна студена, укочена, формалистичка и ронска умет ност, за коју је лепо речено да је једва особита врста уметности у којој је то једино особено што и није уметност него јетан занат. Уметност је донде уметност док је слободна, док уметник ужива пуну слободу стварања, даје делу нарочиту особеност, улева свој живот, да га пропусти кроз своју душу. Курбе, један од највећих сликара модерних, овако је одбио орден којим је награђен за своје неоцењиве заслуге француској уметности: *Моје уметничко осећање не допушта ми да примим награду која ми је додељена руком Државе. Држава је нестручна у стварима уметности; када хоће да награди, она насилно узима власт јавног укуса; њено мешање је штетно, кобно по уметника, кога обмањује у погледу сопствене вредности, кобно по уметност коју затвара у службене конвенционалости, и коју осуђује на најнеплоднију осредњост. Онога дана када нас буду оставили слободне, испуниће према нама једну дужност. Допустите, дакле, Господине Министре, да одбијем почаст коју сте ми указали. Мени је аедесет година, и увек сам живео слободан; оставите ме да довршим мој слобопан живот. Треба да се каже о мени када будем