„Уништење естетике“ и демократизација уметности

36

снаге за нове борбе и нова страдања која му носи сутрашњица. Једино јевтино задовољство која остају сиромаху човеку то је алкохол и груба телесна уживања. Како да се чита лепа књига, како да се гледа леп комад или лепа слика, како да се слугаа добра музика, када прост човек није имао ни довољно образовања да осети и заволи те лепоте, или новаца да дозволи себи та задовољства, или времена да дигне главу од ропског рада и од бриге за комад х еба. И народно образовање и демократизација уметности, цела вкгаа култура народа, претпоставља материјалну поправку услова животних, благосгање и слободно време. И не само то. „Почетак уметности, велиРускин, који је себе звао „филозофски вођ и прија тељ енглеског радника“, састоји се у томе што треба народ начинти лепим. На сваки на.чин, уметност постоји и у земљама где људи нису лепи, где су им чак усне дебиле а кожа црна; али никада у земљи где су образи побледели од беднога рада и на њих пала сенка смрти, где усне младежи, у место да буду пуне крви, постале су танке и мршаве од глади и деформисане отровом“. И велики енглески естетичар тврди да прва ствар која има да се чини, то је да се беда сузбије на све могуће начине, да се ради њеног олакшања просипа и злато и сребро, као што песник сипа руже на старински гроб, или као што пролеће Ботичелијев гроб обасипа белим цветовима.

И када људи буду имали више слободна вре мена, мање бриге за комад хлеба, више здравља и благостања, они ће имати нове потребе обра зовања и естетичке емоције. Велика уметност се увек јављала у тренуцима када је човечанство пмало велике наде, велику веру, велике идеале. Када људи буду били једном слободни, љубав према