Успомене из младости у Хрватској

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 103

„редови“, нећеш постати ни подкаплар, ни каплар, ни наредник, ни официр и увијек Кеш бити несретан. Дјецо, учите зато њемачки, да постанете сретни људи. Зато морате у школи и изван школе само њемачки говорити, да се научите“. Увидјели смо, да господин учитељ има право, но како да говоримо језик, који не разумијемо, мада смо године и године бубали њемачки, а да не би једну реченицу честито знали саставити. Једнога дана сједимо ми мирно у својим клупама, када господин учитељ позва мене и запита, како гласи глагол „зећеп“ у имперфекту. Устао сам и хтио већ да одговорим, када мој сусјед Јаребић наједанпут скочи, као да га је змија ујела и опет сједне. Ја отворио опет уста, па ћу да рекнем, кад Јаребић поново скочи, а читава школа у смијех. Ја кажем: имперфект гласи „зећје“. Јаребић шикне и трећи пут у-вис и читава школа се опет смије. Господин учитељ се наљути и дрекне на Јаребића. Дјечак устане, салутира по пропису и одговори: „Нег Гећгег, дег Вшес, дег пи: дег бог дег ! дег зкок Фег зп масћак“. Читава се школа љуља од смијеха, господин учитељ да подивља и виче: „Ти недостојни дјечаче, зар не знаш, да мораш њемачки одговарати!“ Јаребић одговори плачући: „Негг [ећгег, мепп бог, петосеп гићо озгај зедеп“. А ми вичемо и смијемо се, те се школска соба тресе и хоће да се сруши, па и господин учитељ смије се с нама. Нијесмо знали, да ли је разумио, што је Јаребић хтио рећи, али смо лако погодили, шта је он хтио казати: „Госпон учитељу, Биличић ме је боцнуо и ја: сам скочио у вишак“, па онда даље: „Госпон учитељу, кад ме је боцнуо, не могох мирно остат сједити“. Наравно, наставка школске наставе тога сата није могло бити. Ми сви скочимо из клупа те смо хтјели знати, шта се догодило. Јаребић је сада приповиједао, да гаје Биличић, који је за њим сједио, неколико пута убо пером у један дио тијела што се не именује, и да је од бола скакао, али се није усудио викати. Кад је господин учитељ на њ дрекнуо, одговорио је, како је већ најбоље умио, али више њемачки него