Успомене из младости у Хрватској

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 105

корачиш поток, устријелиће те турска стража као пса“. То, наравно, није било за радовање. Ја сам само због тога овамо дошао, да видим кордун и. Турску, а сада да сједим у чардаку!У то дођеи Хољевић, те ми потврди, да је истина, што су рекли војници. Ја сам био очајан. То га је гануло, па ме је тјешио, да ћу већ видјети Турску. Полугласно је говорио с мојим братом а чуо сам само гласније братове ријечи: „Шта-ти мислиш, драги Јанко, то никако не иде“. — „јеси ли полудио, да се извргаваш толикој погибељи због дјечака»“ — „Па шта је“, рече Хољевић гласно, „у најгорем случају извргавам се осмодневном затвору код профуза! А то се може поднијети за весеље овом дјечаку“.

Мало затим обавила се измјена кордунске страже и солдате су отпустили кући. Мислио сам, да ћеи Хољевић с њима отићи, али он остаде, па је с нама подијелио наш мршави објед. Послије јела рекне ми,

да ћемо скупа ићи „преко“, — то јест, на турско подручје, — и ја хтједох да због тога видим како је Милтон. — Није било потребно, јер смо најприје

морали ићи пјешице.

Ишли смо неколико корачаја до међе и Хољевић повика прву турску стражу: „Комшија, зови ми бимбашу“. Турски војник заклима главом, а уста није отворио. Чудио сам се, што га је Хољевић хрватски ословио, па примјетим, да га Турчин ваљда није разумио. Но Хољевић ми рече: „Шта ти пада на ум! Та ово су наши људи, који не знају више турски, него солдати њемачки“. То је за мене било посве ново откриће, које ме је веома зачудило: турски војници „да су наши људи“ и да не знају ни турски! Хољевић ми је растумачио, да су босански „Турци“ Хрвати или Срби, каошто смо то и ми, само нијесу кршћани, него муслимани. Правих Турака, Османлија, да у цијелој Босни и Херцеговини неће бити ваљда ни 50.000. Док је он то мени тумачио, довикне нам турски стражар, — наравно на хрватском, — да ће бимбаша одмах доћи. И уистину дође још помлад, лијеп и врло стасит човјек, а за пасом му