Успомене из младости у Хрватској

106 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

кубуре и ханџар, те поздрави ријечима: „Добро дошао!“ Стао је неколико корака од потока на аустриском тлу. Кордун је био кордон против куге, а зато је у свакој пуковнији била за контумац карантена.“') Премда већ дуго времена није било куге у европској Турској, није се смјело међусобно толико приближити, колико да пружиш руку. Чићило се, да су Хољевић и бимбаша добри пријатељи, говорили су због наше ствари потихо. Напокон рекне Турчин тако гласно, да сам га могао чути: „Слушај Јанко, нас се не тичу Ваше лакрдије. Ако ћеш, можеш ићи до Сарајева и нико ти неће ништа, А хоћеш ли с дјечком одјашити у Кладушу, дођи сјутра, па ћу ти дати војника за пратњу. Али мораш до заласка сунца бити натраг, а ти види, како ћеш се на твом кордуну за то оправдати и да те когод не изда.“ "__Вратимо се у наш чардак и Хољевић исприповједи наш договор. Мој брат се премишљао због своје велике одговорности. Али Хољевић рече, да он од данас већ нема кордунске службе. Мој брат то потврди, али примјети, да се ипак мора рачунати и поради контумачнога прекршаја, који се оштро кажњавао, а он је за то одговоран. „Знаш, Штефица, што Ми ћемо пустити, да коњ с твојим братом побјегне преко међе. ја ћу за њим, а не могу га стићи. Турски војник опет за нама, па нас неће стигнути све до Кладуше, а онда нас оданде ескортира овамо натраг. — „Шта велиш сада на тог“ — „Умијеш ли ти, дјечко, добро јашити2“ — обрати се он мени. „Можда и боље од тебе“, — одговорим ја с поносом и самосвијешћу великом, — „па зар нијесам из Водостаја довде јашио 2“ — „Тад је све у реду. Сјутра дакле о исходу сунца. Кад ја дакле сјутра будем говорио са бимбашом, ти ћеш јурнути, да те ја онда не стигнем. А остало ће доћи већ само по себи“. Пун радосне узбуђености нијесам могао спавати цијелу ноћ, Већ у први освит одох до мога Милтона, па га дадох оседлати. А и мој добри Хољевић бијаше тачно на мјесту. (ве се онда ·збило по договору. Боцнух остругама коња и пустим узде. Ријека ме-