Успомене из младости у Хрватској

112 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

браћу и ослободитеље, па ће се с нама борити против тлачитеља и побиједићемо их. А када једаред Турци изгубе своје господство над рајом, ми ћемо се с њима измирити, Ја ћу поћи у Беч ћесару, па ћу му рећи: Господине, сад је Турска твоја, дај се у Сарајеву крунисати (мора да сам био чуо, да је 1830. цар Фрања дао свог сина надвојводу Фердинанда крунисати за угарскога краља), а мене учини баном босанским. Ето, нијесам био узалуд у Босни, јер без нашег гостопримца кладушкога и његовог причања, зацијело не бих дошао на те сублимне мисли, да рају ослобађам и Босну поклањам цару аустриском !

Код куће сам много приповиједао о том шта сам видио у Босни, али сам опрезно тајио своје хумане и частољубиве основе. Само сам с нашим старим возаром јЈовом — који је као граничар био често командиран на кордун, — говорио о ослобођењу раје, него му нијесам хтио откривати и свој предвиђени удио на том великом дјелу. Јово не би био граничар кад не би освојење Босне и напуштање кордуна сматрао богоугодним дјелом. Причао ми је

о безбројним турским страхотама, које су ме огорчавале, али уједно појачавале у мојој племенитој намјери. И Босна је сад била наш дневни разговор за оно пола сата, што сам с њим могао проводити у чамцу.

Није прошла ни пуна година дана од мога излета, кад смо чули, да су Турци провалили у аустриско подручје с доста великом оружаном силом, и да су у првој банској и у слуњској пуковнији попалили многа села, наше солдате поклали, а жене и дјецу одвукли у Босну. Нијесмо од мог брата имали никаквих вијести, те моја мајка и ја одемо у Карловац, да нешто поближе сазнамо о турском упаду. Но нијесмо много више сазнали, него што смо већ били чули. Ново је за нас било само то, да је један слуњски батаљон одмарширао на кордун. Потајно напишем пуковнику мога брата писмо, да ме прими у своју пуковнију и да ми допусти поћи у турски рат,