Успомене из младости у Хрватској

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 117

намирим твој мираз. Ти и твој муж лагали сте ми, да ћете ићи у Седмоградску, а године сте још послије тога живјели у Загребу. Могли сте дакле да ми дадете времена, да прибавим новце без великог губитка. 'Го што се теби догодило, само је праведна казна Господина Бога за ону до неба неправду, коју сте ми нанијели. Ти и твој муж учинили сте злочин према мојој дјеци“.

г Моја мајка га загрли и замоли, да се умири и да јој опрости: Катица му је сестра, а осим тога гошћа, Али ојађени и разбјешњени човјек трже се из наручја моје матере па зашути, јер је ваљда напомена о гостопримству била на њ ијеловала. Тетка је плакала, а ја и Јулија смо дрхтали од страха, само је моја мајка задржала душевну равнотежу, те извела мог оца из собе. Тет«а је хтјела одмах отпутовати но мајка ју је приволила да остане. Срџба мог оца ће већ јењати и он ће се с њом помирити. Јулија је плакала и молила своју мајку, да је код нас остави, јер да неће да оде од ујака и од мене.

То прије подне прође у најнеугоднијем расположењу. Кад је требало ићи на ручак, одведе мајка тетку оцу и рекне му: „Драги мој, загрли Катицу, она је за своју неправедност доста и тешко испаш“ тала“. Обје га жене загрле, а Јулија и ја обујмисмо му кољена, вапећи: „Опрости јој, она је толико плакала“. Мој отац није проговорио ни ријечи, сједе за сто, тетка до њега с десне стране. Она га узе за руку, а он је не истрже. (дна на то устаде, па га загрли: „Нацо, мој брате једини, опрости ми!“ — А он само промрмља: „Добро је, не говоримо више о том“. Објед прође без упадица. Тетка је пила добродошлицу из биликума, из велике кристалне купе, а отац јој је наздравио, и тако је био мир међу братом и сестром.

Него ја и Јулија нијесмо вјеровали у тај мир. Пошли смо у врт под велику липу и расправљали о јутрошњој сцени. Каошто је свака старија или годинама једнака, интелигентна дјевојчица умнија од дјечака, каошто сам ја био од ње млађи за пар