Успомене из младости у Хрватској

122 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

замке птицама. Долине су с три стране окруживале наше винограде. Или сам опет лутао наоколо, а ненабијена пушка увијек на леђима, и увијек у пратњи од неколико паса, да имаднем изглед ловца. Тако сам дане проводио у оним без поређења красним брдима. Наша кућа је била велика и неукрашена зиданица. Под њом су билии подруми. А стајала је на осамљеној коси брда и оданле је било врло лијепих видика. С три стране унаоколо куће био је дрвени балкон. На истоку бјеше с правом названа Лепа Драга, а од ње даље далека равница све до Саве и до Купе; на југу дражесно побрђе, а у модрикастој даљини издизао се Клек; на западу виши горски ланци Ловића и Звировца, а поврх њих и преко њих можеш видјети шумовито ускочко горје. Ја сам на каснијим својим великим путовањима видио најљепше крајеве у Европи, али свеједно сам остао у увјерењу, да тај наш виноград није ништа љепотом надмашило. У вече си могао чути звоњаву седам подалеких цркава, а цврчање безбројних цикада у виноградима дојимало ме се као преумилна музика. Анакреонту тада нијесам ни име знао, нити сам знао да је и Грцима цврчање цикада звучило као најслађа музика.

Ова јесен веома ме се била дојмила и спада међу најугодније моје „успомене из младости. Ондје ми се тек пробудио смисао за љепоте природе, за пејсаж и мада нијесам учио цртање, покушавао сам сад ову, сад ону лијепу тачку предјела скицирати оловком па ми је било драго, кад би моје мале сестре препознавале на мојим неумјетничким скицама мјесто, које сам покушао приказати. Једва треба споменути, да и материнска љубав и таштина није пропуштала, да свим посјетитељима покаже ова шарања, а они би то хвалили и говорили, да Бу бити велик умјетник. Срећом се мене ове конвенционалне хвале и прорицања нијесу дојмили, те не постадох ташт. Ја нијесам имао другу жељу, него да научим лијепо писати, јер ми је прирођени смисао за љепоту ·казивао, да је мој рукопис гори од мојих цртарија.