Успомене из младости у Хрватској

з Д О 51 УСПОМЕНЕ из МЛАДОСТИ У- ХРВАТСКОЈ 123

Сваки лијеп рукопис доводио би ме до очајања, јер га нијесам умго опонашати.

Почетком децембра вратисмо се у: Водостаје, а. како је школ:ха година започињала у октобру, није о мом полсску школе могло бити говора све до љетнога прољећа. Гако је прва зима, коју сам проживио у Карловцу, прошла за ме у „Чојсе јаг тепе“. једино ме веселило читање, па би гутао сваку њемачку, талијанску и француску књигу, која ми је само допала до руку. |

4.

Достигао сам једанаест годита, а душевно сам био препуштен сам себи без икаква водства, Читао сам до душе безброј географских књига, путописа, природописа, новела, пјесама и готово све романе Валтера Скота и Купера; али о повијести, о научним и техничким открићима оних дана нијесам знао баш ништа више, но икоји амерички црвенокожац или афрички Хотентот. Моји родитељи и њихов круг знанаца -живио је ваљда исто тако у рајском незнању _ као и ја, јер никада их нијесам чуо говорити о-тим стварима. А ипак је онда било политички и културно узбуђено раздобље, пуно нових побуда. Но у Хрватској се онда живјело као на отоку у Тихом Океану и савремени живот се није дотицао Хрватске. Знао сам само то, да је у прољеће 1835. умро цар Франц [, а не би ни за то ваљда сазнао, да нам није наш кућни лијечник др. Набијач показао скупоцјен бриљантни прстен, што га је добио од цара Фердинанда поводом латинске елегије коју је испјевао послије смрти цара Франца.

Др. Набијач бијаше школски друг мога оца, а важио је у земљи као један између најврснијих лијечника у Хрватској. Био је многострано образован и пријазан човјек, средњег стаса, широких плећа, необично велике главе, а лица врло племенитих црта и веома загасите пути, финих малих бијелих руку и гломазних ногу. Одијевао се веома брижљиво: обично је носио