Успомене из младости у Хрватској

~ -

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 141

којем свежњу и пошиљци књига, што их је он прегледао. Хиршфелдов крчаг иђаше на бунар и није се разбио: јер ниједан се хрватски цензор не би понизио до улоге денунцијанта. Друкчије је било у Бечу, гдје је мој стари пријатељ Карл Геролд, највећи и најугледнији књижар бечки, дошао у неприлику, да због ванредног растурања едиције Будућност Аустрије од барона Андриан-Вернбурга изгуби књижарску дозволу, па је тој опасности избјегао само " тако, што је жртвовао велике новце. Душевно изгладњела хрватска читалачка публика нашла је у Хиршфелда све, што је могло драшкати и задовољити њен литерарни апетит. Загреб и из њега сва Хрватска одатле је била преплављена свим у Аустрији забрањеним списима.

У прво вријеме мога личнога познанства с Хиршфелдом, бијаше моја потреба књига веома чедна, јер ми је и располагање новцем било такво. А да подражи моју куповалачку вољу, слао ми је све могуће каталоге књига, који су ми били на велико весеље, јер сам из њих сазнавао за безброј књижевничких имена. Сјећам се једнога таквог каталога бечког антиквара Рудолфа Самера, који је, што ја знадем, био у Аустрији оснивач те гране књижарства, које се данас зове „модерни антикваријат“. Куповао је велике партије „компактних“ издања француских класика у највећем октаву, што су изишли код Дидоа у Паризу, па онда фине преводе иноземних класика у шеснајестини код Шадеа у Бечу, па их је продавао уз јефтине цијене. Напредујући у познавању литературе, ја сам из тога каталога у велике наручивао од Хиршфелда, тако, те сам у Загребу и Карловцу био познат као реван љубитељ књига. Мало њих ме је хвалило, а већина ме је зато кудила, јер да за такву лектиру нијесам још зрео. И отада сам обичавао, да се у свима мјестима, гдјегод сам се задржавао, забавим у књижарама сваки дани по неколико сати, прегледавајући новости, а купујући само најбоља издања. И тај сам обичај био задржао све док нијесам ослијепио. ја сам сматрао, да је