Успомене из младости у Хрватској

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 147

допусте да га свако вече походим. Моје друштво му се свидјело. Приповиједао ми је о приликама у његову крањском завичају, дивио се Наполеону, који је тој земљи у кратке четири године више добра учинио, него укупно аустриска влада у толико стољећа, говорио ми је о јулском преврату сасвим различно, но што је то приповиједала бароница Валдштетен. Напосе ме је заинтересовао за црквену повијест, о којој нијесам имао праве слике, а реформацију је просуђивао тако непристрано, како нико не би очекивао од једнога фратра. Ови разговори постадоше за ме тако привлачни, да ми је жао било, што су престали, кад је оздравио. Нека накнада била је у том, што нам је цијело љетно пољеће диктирао кратак животопис Наполеона на одломке, као задаћу за превод с њемачкога на латински и врло разумно коментирао. Као са најбољим ђаком у разреду, поступао је са мном још строжије, него с мојим саученицима, а када сам се због тога тужио, рече, да је то потребно, јер сам више учио него они, и да зато морам и више знати од њих. Не сјећам се, да су ме ови разлози увјерили, али његова строгост није у мени оставила жаобе и кад је послије неколико година умро од сушице жалио сам за њим искрено.

Три виша разреда била су у душевном погледу за ме три мршаве школске године. Што сам ту требао да учим већ сам знао, а моји учитељи још су мање задовољавали него они у нижим разредима. Срећом сам стекао наклоност једнога фратра, који је био учитељ у највишем разреду, али је прије мог доласка у тај разред напустио ту службу. Бијаше то већ прије поменути патер Бенвенут, кога сам познао за вријеме болести> оца Еугена. Он је био међу својом духовном браћом једини, који се бавио грчким, те је умио и одушевити за тај студиј. Он ме је потицао, да студирам велику Бутманову граматику и да набавим Пасовљев рјечник. Пригодице би ме испитивао, да види слушам ли његов савјет и да ли напредујем. Читао је са мном Нови Завјет грчки и увео меу лектиру Хомера, у један дакле нови величајни свијет,

10: