Успомене из младости у Хрватској

148 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

На жалост су га замало послије одласка из школе позвали на виши положај и част у његову реду, те је тако напустио карловачки самостан, на моју велику жалост. Морао сам му обећати, да ћу марљиво наставити учење грчкога језика и књижевности, што би уосталом био учинио и из властите побуде, пошто се пробудио мој интерес за то. Он није био филолог у смислу С. Ф. Волфа, Готфрида, Хермана или Аугуста Бека, јер није имао прилике, да се систематскије бави филолошким студијама Али био је отворене главе, па је у ћелији научио, што се тада могло научити у Аустрији, а то је достајало, да и мене заинтересује.

Предмети, који су се учили у гимназији, били су: вјеронаука, латински, и од трећега разреда грчки језик. Латински језик предавао се најприје њемачки, а од трећега разреда латински. Остали предмети учили су се њемачки, па према властитом свом знању учитељи су се задовољавали с оним, што су ученици могли научити. Онда се у Аустрији није знало за испите зрелости због припуштања академском студију. Човек је могао бити добро приправан или никако, са свједоџбом о апсолвираних шест разреда, и са опјеном „први ред“ или „први ред с одликом“ морало се бити примљен у философски факултет које академије или свеучилишта. Истина, и ове високе школе нијесу биле тако уређене, да би смјеле ђацима стављати веће захтјеве: та, влада није хтјела да има „учене“ него „добре педанике“. -

Мој живи и напредни дух, чим се пробудио, осјећао се под притиском ових прилика врло незгодно. ја сам био жељан образовања и вишег знања, чезнуо сам за учитељима, који би били кадри, да тај мој нагон задовоље и према којима би ја у поштовању морао бити захвалан. Требао сам ауторитет, што би га од воље примио и који би ме увјерљиво равнао и водио извјесном циљу. Све то нијесам нашао у својих учитеља, те сам се већ као дјечак бунио против њихова а временом против сваког ауторитета. Био сам бунтовник и прије но што сам знао што је