Успомене из младости у Хрватској

150 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

ђаку Стефану Ромеру. Тјешио сам се, да не знам поријекло, а ипак знам њима припалити свијећу или лулу.

Бијах у другом гимназиском разреду. У том се разреду учила аустриска повијест. Ту сам књигу био прочитао већ прије двије три године, па сам знао, шта је у њој, али сада, кад сам је чуо наизуст изговарати од двадесет и тридесет саученика, чудно ми се учинило, да је Провидност за толико различних народа Аустрије одредила само то, да постану поданици једне швицарске грофовске фамилије, па да су за част и корист те породице пуштали, да их кољу Французи, Талијани, Пруси и Турци или да се још и међусобро крваре. И ја сам читао Босијеов „Разсошт5 зиг РЕегојте ОпуегзеПе“, па сам одатле стекао увјерење, да се судбина човјечанства збива по великом једном плану неодређене Провидности. Но уз најбољу вољу нијесам могао познати тај велики план и у аустриској повијести, па сам почео сумњати у апсолутну истинитост Босијеових идеја. Једнога дана хтједох отићи у Водостаје, када видим у предграђу Граца у малој једној крамарији велику хрпу старих књига. Не би био страствен за књигама а да се нијесам зауставио, па сваку погледао појединце. Међу тим књигама било је и свезака старог дрезденског издања Волтерових дјела. Крамар је био весео, да се ослободи тих књига, па ми их даде за једну једину форинту. Нијесам се од радости право умио снаћи, премда о Волтеру нијесам више знао него да је био велики писац. Тако сам због те згоде заборавио и свој излет, сједнем пред дућан на куп књига и тачније погледам то привријеђено благо. Од поетских дјела мањкали су поједини свесци, али је зато био цио „Еззај зиг [е5 тоеш5 е! Гезрт! де паноп5“. Дао сам да ми књиге одмах доставе кући, те сам Есеј започео одмах читати. Читајући заборавио сам јело и сан и читао сам цијеле ноћи до зоре и то неприсподобиво духовито дјело, а када сам га једанпут прочитао, започео сам изнова. Шта да кажем о дојму, што је то дјело произвело на мене2 Дојам је био силан. То је, дакако, била друкчија по-