Успомене из младости у Хрватској

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 151

вјесница, него ли државна хисторија, коју су у нас улијевали у школи. Поједина поглавља, која су ми се била свидјела, толико сам редом читао, да сам их готово знао напамет. Друга поглавља нијесам довољно разумијевао па сам их оставио за касније доба. То је дјело мој дух потпуно узбунило. Поучило ме је, мада ми је било тек петнаест година, да читам критички и да трагам за узроцима хисториских догађаја. У тој сам се критици вјежбао на самим Волтеровим дјелима, па сам одбацивао гдјекоје његове назоре, премда нијесам знао довољно објаснити своје противљење. Оквир дјела бијаше превелик, а да би могао јасно прегледати догађаје једнога тисућљећа. Требао ми је за то кратак компендиј. Наишао сам у то на два таква компендија: један је био „Ађл55 дег Меноезстећје“ (из Ларднерове „С1с1ораеа“) превод с енглескога, и „АПсетете 'МеНсезс еће 1 Фе Јисепа моп Е. РАШрр!“: То су били компендији за мој укус, премда ниједан од њих није био особита мајсторија. Филипијева књига била ми је напосе због тога занимљива, што је реформацију „цртала с новога, сасвим протестантског стајалишта и пробудила јеу мени живе симпатије за оне вјерске хероје, које су у аустриским повјесницама управо злостављали. Поред Волтерова Есеја привлачила ме је и Гибонова „Повијест западања и пропасти римске државе“. Управо је у оно вријеме код Ота Виганда у Лајпцигу изишао Споршилов превод. Читао сам ту књигу са занимањем и коришћу, јер је и она веома раширила мој хисториски видокруг. Но био сам још врло под дојмом Есеја, да би ме Гибоново дјело, унаточ своје величајности, могло тако као прво поменуто дјело одушевити.. Истом када сам га послије неколико година поново читао, научио сам га потпуно цијенити. Данас је лако рећи, да се оба ова дјела оснивају на непотпуним предрадњама и на једностраном, кривом схваћању и да су застарјела. То исто се вели и за Шлосерову „Повијест ХУШ и Х1Х стољећа“: Но ја бих се усудио запитати, је ли кадро икоје друго новије дјело без тих мана произвести