Успомене из младости у Хрватској

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 153

повиједао тако безазлено), згражао сам се због превара и лоповштина ових тобожњих божјих угодника, а исто тако и због дјела краља Давида, те сам се пренеразио над оним барбарским окрутностима, о којима се приповиједа у Књизи Судаца и у Књигама Краљевскијем. Срамотна шкандалозна кроника, заповијеђени или одобрени покољ читавих гомила нејеврејских народа у Ханану, па оне безбројне и уз то тако глупаве заповиједи и забране, зар је све то сам Бог диктираог Можда је искључиво национални Бог Јевреја био такмац Балов; али шта он има посла с нашим хришћанским Богомг И како се могу пред хришћане износити ове приче, као да их је сам Бог диктирао, како се могу прописивати за вјеру, а штовати као светињаг Мојсије бијаше једина личност Старога Завјета, с којом сам симпатизирао. Било ми га је жао, што је у тако нечасном друштву у Библији. Изузевши псалме и кохелет, није ме привлачила ниједна књига Старога Завјета.

Па и у Новом Завјету већ сам у првом Еванђељу наишао на нерјешива протусловља с вјером Цркве. А приповијести о чудесима чиниле су ми се као бајке, па сам лако прелазио преко њих. Сједио сам тако мјесеце уз Библију, читао повјесне књиге Старога. Завјета и Еванђеља, и три, па и више пута, па сам настојао, да то све себи растумачим, што је могуће више. Но посљедица мога студија Библије бијаше смрт сваке црквене вјере у мени. Наука о источном гријеху и о спасењу, које је на њему основано, чинила су ми се као врхунац жидовско-хришћанског поповског комендијаштва. Ни у што нијесам више вјеровао до у Бога самога, и при том члану вјере остадох свој цијели живот.

А као с вјерском науком било ми је и с моралом, који се оснива на Библији. Ми смо учили „Хришћанску моралку“ из једнога уџбеника, а само поглед на њ бијаше за мене мука, тако је био празан и мрачњачки. Сам сам се питао, зар се не може и без религиске вјере, а да човјек није ни Жидов, ни хришћа-

нин, бити добар и поштен човјек. Нијесам имао појма