Успомене из младости у Хрватској

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 155

осјећао сам потребу, да за своје вјерске и моралне назоре стекнем сигурније образовање, па сам то потражио у филозофији. Започео сам студијом повијести филозофије. Како је познато, у оно доба није био велик број добрих приручника. Узео сам приручник Виктора Кузена, а тај. ме-доведе до Спиноце. Његова је дјела управо тада био на њемачки превео Бертолд Ауербах. Величајност идеја, челична консеквенција његове логике и узвишеност морала тога снажнога мислиоца не промашише, да у мом податљивом духу остане веома велик дојам. Но кад сам га свега проучио, морао сам се ипак запитати, је ли то збиља задња ријеч људске. спознаје 2 Сам себи рекох, ваљда нијесам доста зрео, да разумијем дубину Спиноциних мисли. Уистину, нијесам се осјећао задовољан. А ја сам хтио потпуно задовољење и потражих Хегела. Потрајало је неколико мјесеци, док ми је успјело пронаћи већ ријетко треће издање „Енциклопедије филозофских наука“. Књигу сам добио управо на Бадњак 1840. као божићни дар, те сам се веселио, да ћу је моћи студирати за оно осам дана празника. Сасвим непозната Хегелова терминологија отешчавала ми је, да могнем књигу разумјети. Патио сам се с њоме веома и божићни празници бијаху већ при крају, а ја не могох ни макац од „Науке о логици“. Није ми ништа преостало, него да још једном започнем с „Уводом“. И сада је пошло много боље: ставку по ставку, и ја се снађох у филозофској терминологији и дијалектичкој методи Хегеловој. Обухватило ме право одушевљење за тај величанствени систем свијета људске мисли. Током времена читао сам сва главна дјела Кантова и Шропенхауерова и установио немогућност становитих Хегелових начела, али његова Енциклопедија остаде отада све до у моје старе дане моја најомиљенија филозофска књига. И кадгод би био душевно уморан или иначе поклопљен, достајаше ми лектира неколико поглавља овог, на жалост данас посве заборављеног дјела, и мој дух постајао би свјеж и бодар. Моје одушевљење за Хегела на-