Успомене из младости у Хрватској

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 161

морао обући војнички капут. (Он познаје технику радирања потпуно, те ће ме у то упутити за кратко вријеме.

Ја сам се лако дао склонити на покушај. Нацртао сам са прозора малу ведуту. Поприште творила је Купа са неколико усидрених лађа са житом и с оне стране ријеке стајала је сељачка кућа са дражесном партијом стабала. Овај сам изглед хтио пренијети на једну бакрену плочу, величине једне странице и књиге. Балди је климао главом. Изглед је превише сложен за први покушај и да се ја превише усуђујем, те би зато требао нешто једноставније и лакше покушати. Али мене је управо потицала потешкоћа. Не успије ли цртање на баксеној плочи, могао бих по том разабрати, — а да се дуго не мучим, — да ли имам талента за радирање или не. Балди ми је показао манипулацију са иглом за радирање на другој маленој бакреној плочи и копирао је неколико дијелова моје рисарије. Ствар ми се чинила неочекивано лака и након мало дана била је пренесена читава слика на плочу. Балди ју је усавршио и мислио је, да је врло добро успјела. Сада би се требала штампати. Он се удари руком по челу: није наиме мислио, да не само у Карловцу, него у читавој Хрватској, нема бакротиска. Дакле изгубљен труд! Сјетих се, да ми имамо у кући малену пресу“ за убрусе и рекох: Ми ћемо то с овом покушати! Ради овога наивнога предлога прасну он у грохотан смијех, јер се на то не може ни мислити. (Он се стидио ради своје непредвиђавности и није долазио читаву седмицу к мени. ја сам се одшетао у Водостаје и кад ме је стари возар Јово превозио преко ријеке и док сам с њим ћаскао паде ми не ум, да га цртам, Сљедећег феријалног дана снабдио сам се са потребним цртаћим потребама, те ме је Јово неколико сати возио по ријеци овамо и онамо, све док нијесам за то вријеме доготовио његов портре. ја сам му

показао цртеж и упитао га, да ли он познаје овога ,

човјека: „За Бога“, — ускликну он, — „то сам ја, какав се сваки дан видим у води|“ Његов ме усклик

1