Успомене из младости у Хрватској

162 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

веселио више него ли Балдијева највећа похвала. Јово се такође радовао и није се могао доста нагледати. „Како си ти то могао направити“, рече он мени, — „како си ти то могао научити 2“ Приповиједао сам свом старцу пријатељу, како већ готово двије године учим цртање и сликање, а он се том обрадовао тако јако, да је своју лулу извадио из уста, да ме пољуби.

Након неколико дана дође Балди. Показах му цртеж. Он га похвали и рече ми, да би то био добар предмет за радирање. О штампању није дакако говорио, али сам ја опет споменуо пресу за убрусе. Он је пак мислио, да се плоче могу свакако послати у Милан, у сврху штампарске манипулације. ја сам инсистирао на том, да то најприје покушам са пресом за убрусе. Он коначно попусти очито зато, да ме доведе а4 ађзигашт; погледа на примитивни механизам, те се насмија. Он-је наручио неке једноставне апарате и ми смо се спремали на штампање мог првдг радирања. Моја је радозналост била једнака страху од неуспјеха. Кад смо извадили први отисак из пресе, остао је само један дио цртежа на папиру и то тако слабо, да сам видио само јаче потезе, Клонуо сам потпуно духом. Балди је био изненађен, како се је уопће и један потез могао видјети. Изведе неке промјене на дрвеним плочама и крпама, стави више боја на бакрену плочу и заврне при тискању навратак још јаче. Други отисак није такођер репродуцирао цио цртеж, али потези изађоше с већом одређеношћу. Сваки нови отисак успио је бољеи након дуге и велике муке, добисмо отисак цијелога цртежа. Дакако да није био никакав отисак, какав би израдио Шардон и Фелсинг, али сам ипак видио, да би могао учити радирање и да би с једном пресом за убрусе био кадар учинити иако рђави отисак с једне бакрене плоче. Моји родитељи и моје сестре не хтједоше вјеровати да бих ја могао израдити ово ново ремек-дјело.

Премда сам од радирања и тиска мало израдио, радирао сам ипак портре свог старог Јове