Успомене из младости у Хрватској

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 163

са великом марљивошћу и снажним потезима. Успјело ми је боље него што сам очекивао; и тисак је био бољи. Кад сам папир показао, повикаше сви као из једног грла:

„Та то је стари Јово!“

Мој умјетнички понос доведен је у искушење, да прими не баш чедне размјере и ја хтједох дневице да израдим по једно радирање. Балди је ипак знао, да стане на пут овој обијести. Без сумње му је дозлогрдило цртање, тако, да је једанпут заврнуо вртањ пресе толико, да је пукла. Ова, вјероватно хотимична незгода, срдила ме тим више, што у читавом Карловцу није било механичара, који би пресу могао поправити. Балди ме је тјешио с изјавом, да ће он радиране бакрене плоче послати у Млетке или Милан да се штампају. Од тога доба нијесам више видио нити обију плоча нити њихова отиска. Успркос своје зловоље наставио сам даље с радирањем у намјери, да дадем плоче штампати на страни и напредовао сам све дотле, док моја умјетничка каријера не доживи неочекивани конац: мој учитељ Балди би премјештен с узрока, који ми остадоше непознати, у неку маџарску тврђаву. Њему замјеника не могох наћи у Карловцу, те сам се силом прилика морао одрећи даљих студија.

Вријеме, које сам употребио на умјетничко образовање, није било ипак изгубљено. Научио сам се умјетничком посматрању, схваћао сам облик предмета, живих људи и предјела с великом прецизношћу; у мени се развијао урођени смисао за боју до велике оштрине, разумијевање композиције навирало ми је, рекао бих, инстинктивно, јер осим маленог бакрореза према „Сикстинској Мадони“, и биједног маленог дрвореза према „Атенској Школи“, видио сам дотада само светачке фигуре у већ поменутој легенди светаца и митолошке и предјелне слике у дворцу Стелник; бројних радирања Рембранта, које сам прије више година уништио са сестром, једва сам се још могао сјетити: фигуре су мисе чиниле ружним, а да би на ме могле произвести трајан

1