Успомене из младости у Хрватској

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ ' 165

дођем до циља. Хаушка ми није могао давати инструкције у пјевању, јер је патио од посвемашње афоније и препоручи за учитеља пјевања свог пријатеља, који је служио као набављач код слунске граничарске пуковније. Тај се звао Густав Марешал од Сен-Фирмена, а рођен је у Хрватској као син француског емигранта. Био је веома љубазан, образован човјек, музикално веома ваљан, а имао је прекрасан баритон великог опсега. Сен-Фирмен истакао је, да имам веома фин слух и исправан звучан глас, способан за модулацију, није ме мучио дуго с пјевањем скала, терца, квинта, солфеђа и т. д, те ме је пустио већ након неколико мјесеци, да студирам Шубертове пјесме, Мозартове, Росинијеве, Доницетијеве и Белинијеве оперне арије и дуете с његовом госпођом, која је била честита бивша оперна пјевачица. Трудио се, да ми наставу без педантерије учини корисном и угодном. Пошто ме је упутио у основне науке генералног баса, инсистирао је на том, да се самостално огледам у лакој композицији. Како сам изумио једну мелодију, требао сам к тому наћи лагану пратњу на гласовиру. Ова ме је метода веселила и ја сам се огледао у компонирању, најрадије „младога Гетеа“ и Хајнеа, који су ме највише привлачили, затим арија и каватина из оперних текстова Метастасиа; у његовој развученој слаткоћи нађох веома мало укуса. Сен-Фирмен је исправљао савјесно моје мелодиске и хармониске погрешке и дописивао је често и сам богатију и тежу пратњу уз гласовир. ја нијесам имао амбиције, да постанем велики пјевач или композитор, али сам се радовао својој чедној вјештини и компоновао сам мало помало 49 пјесама Гетеа, Хајнеа и Андре Шењеа, мога миљеника међу француским пјесницима; „орш5 50“ нијесам створио. Сен-Фирмен ширио је, дакако само из таштине, јер сам ја био његов ученик, мој „глас даровитог музичара“ и кадгод би се, што је наравно ријетко бивало, приредио у Карловцу концерат, морао сам као пјевач судјеловати, а моја је учтивост била награђена редовито с лако заслуженим или са