Успомене из младости у Хрватској

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 195

Прије уставне реформе године 1848., кад се угарски феудални устав преобразио у репрезентативни, бијаше тежиште укупног управног система у аутономији жупанија, којима је на челу био од краља именовани (ако част није већ породом била насљедна), велики жупан (5цргешиз соте5). Подређена су му била два поджупана, који су били бирани у „конгрегацији“ жупанискога племства за три године исто тако као и велики и мали суци и биљежници, који су подједнако вршили и управну и судачку власт. Тај се избор звао „тезчгаштано“ и требаше да буде слободан од сваког владиног утјецаја. Но како је гдјекад, да не кажем редовито, бивало, нека каже случај, који ми је исприповједио већ прије поменути Никола пл. Зденчај, велики жупан жупаније загребачке.

„Почетком тридесетих година“, — тако ми је причао, — „требало је одржати једну рестаурацију. За најважније мјесто првога поджупана „кортеширало“ се за неког господина пл. Чегетка. Био је добричина човјек малених административних способности. Ја (Зденчај) тим мање сам се могао сложити с том кандидатуром, што је у служби био као први поджупан Лентулај, веома разуман, правичан и искусан чиновник, а на њ сам се могао потпуно ослонити.“) Већ неколико дана прије „рестаурације“ дођоше у Загреб читаве хорде Туропољаца. Бучили су и пјевали идући из једне у другу крчму. На главном тргу сваке су се вечери пекла два вола на ражњу и источило којих дванаест бачава вина. Лентулај је уочи избора отишао на трг да види гошћење. Дошавши затим к мени, рече ми: „Никакви изгледи, пријатељу, шта више, да имадем новаца, да се пече десет волова и источи читаво окићко вино“. ја му се насмијем у лице и рекнем: „Пусти само мене, да ја радим. Ти ћеш бити први поджупан и без волова и без вина“. Друго јутро бијаше двесриште жупаниске куће пуно пунцато и прије мога доласка. Сједнем на моју столицу и одржим говор, који није нико разумио, јер је зујило неколико стотина гласова. Повичем затим да ћуте и поставим кандидатуру господе Ленту-

- 13