Успомене из младости у Хрватској

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 5.

Што је прије овога раздобља, то је непозната туђина не само странцима, него и садашњој генерацији урођеника.“) Ето, ова ванредна и неуморна, како душевна, тако и материјална култура, нивелира и Европу и Хрватску невјероватном брзином. И некако се већ може предвидјети, да ће ваљада за мање од сто година једино језици бити обиљежја европских народа, док ће се све остале особине изгладити и избрисати. Мало има људи у Хрватској, који знају за прилике своје „домаје у доба својих дједова и отаца, а напосе су готово скроз непознате културне прилике, социјални живот и материјално стање оних времена.

Овакова књига о Хрватској, као штоју је о Русији написао Сергеј Михајловић Аксаков у својој „Обитељској кроници“, такова би књига била куд и камо занимљивија и поучнија од најрјечитијег приказа по“ литичке повијести хрватске. Али, такову књигу није још нитко написао. Кад је та фина Аксаковљева књига изишла, веома ме је узбудила, и пожелио сам, да нетко нешто слично напише о Хрватској, премда себи нијесам затајивао, да хомерска једноставност и драж златне оне књижице није достижива, те да је сваки покушај сличнога писања смионост, па сам и неусијех тачно предвидио. А људи у Хрватској, који су се могли наканити на писање, не учинише тога. Сам сам опет судјеловао у политици, па ме њене трагичне посљедице и нов душевни рад одвратише од тога. Но каснијих година, када ми је тешка болест очију спријечила политичко и научно дјеловање, опет сам се сјетио те намисли, поготово, гдје се то дало извести и без научнога апарата, а уз то и на махове.

Ето, ја овдје приповиједам, што сам у младости чуо о свом дједу од оца и мајке, те од старијих рођака и пријатеља моје обитељи, а причам и то, што сам у домаји сам видио и доживио. Ове успомене немају: ауторских претензија, јер је писац био према догађајима сасвим без удјела, него ће само да буду вијеран приказ душевнога, политичкога и друштвенога живота у мојој домовини за вријеме трију покољења. Приповиједам дакле, што сам чуо, и то у оно доба, када у