Успомене из младости у Хрватској

" 6 Д-Р ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

Хрватској још није било новина, а што је опет могла да чује и сазнаде угледна, ако и не баш одлична породица. Ове слике што их редам испред читаоца нити су величанствене, нити увијек сјајне, а не усуђујем се устврдити, јесу ли и довољно занимљиве, да уздрже пажњу. Но поред тога се надам, да ће хисторичару културе и психолошки задојеном етнологу штошта нова и вриједна пружити. А да намјерице и не постављам тезу с предрасудом доказивања, сама ће се од себе развити из припростога приповиједања на основи чувења и доживљаја повијест полаганога и често прекиданога развоја, повијест друштвенога препорода, нацијоналнога буђења, повијест јавнога мнијења и почетака нове народне књижевности у мојој домовини.

Розе зетрит. Кад су већ били доштампани задњи арци ове књиге, умре у Загребу мој 86-годишњи братић Антун пл. Вакановић, бивши бански замјеник, и пригодом смрти његове откри се литерарна тајна, скривана 62 године.) Није Колар како сам предмнијевао, него је Вакановић био писац на стр. 243. поменуте епохалне брошире „ЗоЛеп уп Масуатеп егдеп 2“. Чудан је баш случај, да су у размаку од три дана смрћу нестали с попришта овога свијета први будничар хрватскога отпора проти мађарству и Кошут, највећи заточник народно-мађарске државне идеје, обојица као посљедњи представници из почетака нове једне епохе у повијести угарској и хрватској.

У Риму, 3. априла 1894.